Живот и радости дванаесторо Живковића

Крушевац – У селу Слатина код Крушевца, у дворишту које се наслања на прве брежуљке планине Јастребац, у старој кући, грађеној од дрвета и земље у моравском стилу, живи дванаесточлана породица Виолете и Радише Живковића. Поред старе куће, у изградњи је мања зиданица од тврдог материјала, која се, додуше, баш не уклапа у традиционалну архитектуру и брдски амбијент, али је за Живковиће нужан услов здравог и комфорнијег начина живота. У њој је већ опремљено купатило, дар крушевачке компаније "Плима М", и машина за прање веша, коју им је поклонио народни посланик Миодраг Ђидић. У току је уређење још једне просторије, која ће, буде ли пара, у догледно време постати савремена кухиња.

Породицу Живковића обично на празнике, као што је Васкрс, посећују организације и људи добре воље. Од пре три године овде редовно долази делегација Демократске странке, доносећи поклоне и радост за десеторо деце, представнице Кола српских сестара, Црвеног крста... И сви који дођу одмах заволе Живковиће, у којима виде симбол живота и радости.

– Ми смо се спријатељили са овим људима. Србија има проблем са наталитетом и ми желимо да покажемо да треба стимулисати све оне који се одлуче да имају већи број деце. Ови људи живе од свог рада, имају своје имање од око три хектара, обрађују га и подижу децу. Ништа не траже, а захвални су када добију поклоне – каже за "Политику" Миодраг Ђидић, народни посланик ДС.

Другог дана Ускрса, у време посете дародаваца, на окупу је седморо од десеторо деце. Радиша (рођен 1963) и Виолета (1969) кажу да их деца чине срећним. нису богати, скромно живе, али су се одлучили и за једанаесто дете. На путу је, кажу. Виолетина трудноћа је видљива. При спомињању једанаестог детета, очи засијају свима.

Овде је најстарији Милан, са 20 година. Следе: Ненад (18) па Слађана (15) Миша (12) Дејан (11) Бојан (10) Ивана (7) Марија (6) Сања (5) и најмлађа Јелена (3).

– Нисам сигурна коју ћу школу уписати на јесен. Јесам одлична, али знам да ће родитељима бити тешко да ме дуго школују. Можда ћу ићи на фризерски занат, да што пре нешто завршим, почнем да радим и тако будем у прилици да и ја помажем млађој браћи и сестрама – каже нам Слађана.

– Захвални смо свима који нам помажу. Имали смо помоћ и од општине, од председника Аздејковића. Акције помоћи, међутим, дођу и прођу, а ми после тражимо начин како да правилно прехранимо и обучемо децу. Када би било неке дуготрајније помоћи, много би нам значило – објашњава Виолета.

Радиша истиче да обрађује земљу, "имам стоку, живину, сакупљам дрва, дајем све од себе. Нико се не усуђује да ми каже шта ће ми толико деце када нисмо имућни да задовољимо све. Ја волим децу. Срећан сам са њима и они са мном и са Виолетом. Ускоро ћемо добити и једанаесто и биће овде весеље".

Долазак добрих људи и новинара допринели су да се глас о срећној и сиромашној породици далеко чује. Стигле су и неке понуде за кумство једанаестом детету од људи из иностранства који би да преузму терет материјалног старања о будућем новорођенчету. Живковићи имају кумове, које поштују, али не искључују могућност да прихвате неку понуду.

За госте и комшије породице Живковић, која има пет девојчица и пет дечака, занимљиво је и питање ко ће бити у вођству после рођења једанаестог детета.

– О томе и не размишљамо. Само нек се роди живо и здраво, било мушко или женско. После ћемо видети шта ћемо са понудама за кума. А када буде једанаесто, овде ће бити још више радости. За паре ћемо се већ некако снаћи – уверена је Виолета.