„Гугл” се провукао

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Једна од највећих истрага у историји америчког капитализма завршена је тако што је осумњичени помилован. Његова доминација на тржишту је додуше очигледна, али је Федерална трговинска комисија (ФТЦ), овдашње регулаторно тело, закључила да није на штету потрошача, нити непоштено сузбија конкуренцију, што су два главна критеријума по којима се одређује да ли је неко монополиста или није.

Осумњичени је био „Гугл”, највећи посредник у интернет економији, чувар највеће капије кроз коју се излази на онлајн тржиште преко кога се глобално обавља нешто више од две трећине свих интернет претрага.

Та услуга је бесплатна за појединачне кориснике, али се оглашивачима при томе наплаћују: интернет џин зарађује тако што у складу са оним што неки појединац гледа онлајн, поред резултата претрага пласира и огласе својих клијената.

То је бизнис који годишње доноси око 40 милијарди долара прихода и који је „Гуглу” омогућио да буде зачин у свакој интернет чорби.

У антимонополској истрази, у којој је прегледано око девет милиона докумената и саслушано мноштво експерата, констатовано је додуше да су међу резултатима претраге прво приказују „линкови” (интернет адресе) који упућују на „Гуглове” сајтове и оне његових клијената, а тек после тога они свих осталих.

Да ли је то злоупотреба, односно манипулација? Одбрана осумњиченог била је да је механизам подешен према њиховом виђењу потреба корисника, као и да се од њих ништа не крије: сајтови свих других су такође приказани и доступни једноставним кликом миша.

„Гугл” током минулих 19 месеци није седео скрштених руку. Ангажовао је јак тим правних стручњака и лобиста, што показује и чињеница да је у прва три квартала 2012. само за лобирање потрошио 13,1 милион долара (према 5,9 милиона у истом периоду 2011).

Главни лобиста био је први човек корпорације Ерик Шмит, који је у међувремену постао и „вашингтонски инсајдер” и нека врста саветника председника Обаме. Његов главни аргумент је био да су информатичке технологије индустрија која се веома брзо мења (свој алгоритам за претраге „Гугл” мења чак 500 пута годишње, практично два пута дневно!) и да би њено претерано регулисање шкодило иновацијама.

Исход ове истраге је разумљиво разочарао неке конкуренте „Гугла”, пре свега „Мајкрософт” (који је и сам својевремено био осумњичен за монопол).

Већина других компанија из Силицијумске долине, седишта америчке информатичке индустрије, расплет тумачи као сигнал да се регулаторна тела неће много мешати у интернет индустрију. „Гугл” је дакле одахнуо на америчком тржишту, али кроз сличну ватру тек треба да прође у Европи. Прогноза је да ће регулатори тржишта из Брисела бити мање благонаклони од својих америчких колега.