Локална власт заседа на гробљу

Балуга – Све важне договоре за будућност насеља житељи Прељинске Балуге склапају на месту где им вечно бораве преци. У капели на сеоском гробљу држе зборове мештана и седнице Савета Месне заједнице, и годинама чувају положај у реду најнапреднијих села чачанског краја.
– Нама овај обичај није чудноват, навикли смо. Раније смо се скупљали по кућама, сада имамо велику салу у капели где може да се смести три стотине душа – каже нам Славко Борисављевић (41) председник Савета Месне заједнице.

Ових дана, на западној страни грађевине, постављају дрвене стубове и греде за трем где ће бити стреха да их, кад се окупе, брани од рђава времена.

– Капелу су, 2001. године, као своју задужбину и поклон завичајном селу, подигли наши суседи Обрадовићи. Милан, који је годинама радио у Америци и вратио се у Балугу, и његов син Милорад, данас власник грађевинске компаније у Њујорку – прича старешина села са 117 кућа и 434 становника.

Повртњаци Балуге излазе на две реке, Западну Мораву и Чемерницу и мештани су од зараде довели воду и гас, сређујући путеве у својој равници, наводи Борисављевић:

– Остала су само још три, укупне дужине 1.600 метара, па да сви буду под асфалтом. Поднели смо захтев да се уради пројекат за увођење канализације и, пошто је село плавно, морамо, уз вођство стручњака, урадити одводни канал према Морави.

У средишту насеља, с временом се бори зграда старе школе. Напуштена, посусталог крова, али није безвредна.

– Долазили су представници удружења дистрофичара, њима би зграда после преуређења одговарала за дневни боравак, али нису рекли последњу реч. Уколико одустану, тражићемо друго решење и заинтересоване – прича Борисављевић.

Други проблем мештани ће морати да решавају сами:

– Сад имамо 50 момака за женидбу. Последњих година млади људи не напуштају село.

И на најновијем попису становништва избројано је да место има више мушкараца него жена. Такође, припада мањем броју чачанских села, само 11 од укупно 57, где је између 1948. и 2002. године забележен раст броја житеља, али немају своју месну канцеларију нити матичара, па тим послом иду у суседне Коњевиће. Некад су, за потврде, путовали и даље, до Љубића или Прељине, па отуда збрка са називом села. Балуга је сада место са највише имена у овом крају, и сва су званична.

У документима поменутог пописа из 2002. године, село је названо Балуга (Љубићка). Аутори једног демографског рада, у управо објављеном Зборнику Народног музеја у Чачку, користе топониме Прељинска Балуга и Балуга (П) док у недавним материјалима за седницу Скупштине општине Чачак бораве четири назива за ово, једно село: Балуга Љубићка, Балуга (Љубићка) Балуга (Прељинска) и Балуга (Љубићка) задња пошта Прељина.

Народ је све то једноставно прекрстио у једну реч – Балуга – чији становници неће мењати своје зборно место на гробљу. Састанака у капели може да буде само више.

– Спремам се да сазовем оснивање месног одбора Нове Србије. Такође овде у капели, зашто не – каже Славко Борисављевић.