Ем петак, ем тринаести

Црним мачкама је боље да се данас сакрију у мишју рупу него да излазе некоме на пут. Иначе ће им овај петак бити црњи од њих самих. Јер и они који не верују у баксузни дан петак тринаести, какав је овај данашњи, штрецнуће се бар мало кад погледају у календар, можда ће и да побесне и бес искале на цица-маци.
Дакле, за сваки случај, мачке одступите, мада има ту још изазова за сујеверне. Пролазак испод мердевина, просипање соли, тамањење бубамара, разбијање огледала, куцкање у дрво…
Како је та црна умиљата животиња доспела на списак непожељних? Кажу да је у Египту једна од најважнијих богиња била Баст (или Бастет), мачка-богиња.

Хришћански свештеници су настојали да уклоне све трагове других религија па су, кажу, убеђивали своје поданике да су црне мачке демони, зли свакако. И шта се догодило? Настао је покољ мачака, мада су лоше прошле и жене код којих су мачке затицане с обзиром на то да су проглашене вештицама. И тако су се временом детаљи изгубили, остало је оно са црним мацама које доносе малер.

С мердевинама је прича оваква. По раном хришћанском веровању лествице ослоњене на зид формирају троугао са зидом и подлогом, дакле свето тројство, које се нарушава ако се пролази испод њих.

Ко згази бубамару лоше ће проћи, јер се неко некада сетио да би овај инсект могао да представља девицу Марију. А ко куцка у дрво држи се још једног древног обичаја. Сматрало се да у дрвету живе духови, а да ће их куцкање спречити да чују шта људи причају.

Да не застранимо потпуно и останемо заувек код Египћана, старих Грка и Римљана, Адама и Еве који су једног петка избачени из раја, ево да тркнемо кроз векове до Америке. Тамо су неки савремени паметни људи, да не седе докони, смислили одличан посао. Уврстили су страх од петка тринаестог у каталог психичких проблема, онда су други прионули на посао и дошли до озбиљних потврда да 21 милион људи сасвим озбиљно мења понашање када 13. у месецу падне у петак.

Звучи небулозно, али у руке нам је допала и информација да је извесни Американац др Доналд Дози, чија је специјалност лечење ирационалних страхова људи, уверио многе своје пацијенте да су на корак до излечења. Само уколико успеју да науче и изговоре течно две компликоване речи. Прва је трискаидекатријафобија, што значи необјашњиви страх од броја тринаест. И друга – параскевидекатријафобија, која означава страх од петка тринаестог. Терапеут тврди да то добро чини многим његовим пацијентима и да им је само мало сугестије потребно да се ослободе панике. Али, опрез, не сносимо одговорност ако неко не успе да изговори ове речи и почне одједном да паничи петком, тринаестог, иако то до сада није радио.

Богати имају пара за плате психијатара, а и хотелијере. Ови други, наравно, воде рачуна да угоде клијентели, међу којима увек може да се нађе и неко "мало уврнут". Тако у познатом лондонском хотелу "Савој" када се за столом нађе 13 гостију, наравно не трпају конобара за сто да седи и растерује малер, него као четрнаестог ставе дрвену статуу мачке назване Каспер. Током послуживања она обавезно добије све по менију и чашу вина на крају. Нема везе што све оде у ђубре, важно је да је било 14 гостију. Архитекте се такође прилагођавају, гледају да избегну зграде са тринаест спратова, да не изазивају малер.

А код нас?

Учествујући у некој анкети поводом петка тринаестог, један момак је саопштио : "Ма јок, не верујем да је малер, ал сам за сваки случај обуо чарапе наопако". Други је био још уверљивији: "Ма какви, мени је прошли пут тај петак донео доста лепог. Положио сам вожњу, смувао цицу…". Кад се већ помињу мување и љубав, проверили смо у општини Стари град, матичари данас неће имати посла, нема заказаних венчања, а јуче их је било неколико. У кладионицама, где је срећа увек на проби, такође се смеју петку, тринаестом. Лако им је када су окорели играчи још јуче имали три сигурна фикса за данас. А сутра ће већ све бити другачије. Четрнаести, па још субота, а не ради се.