Публика нам верује док певамо

Док изводимо песме, са великим поштовањем причамо приче тих нумера и преносимо како их осећамо. Најважније је да нам публика верује док певамо, јер то значи да смо пренели поруку коју та песма носи кроз векове. Овако близанци Ратко и Радиша Теофиловић започињу причу за „Политику” о новом албуму „Видарица”, који су снимили са нашим врсним гитаристом и композитором Мирославом Тадићем, и који ће уживо представити 15. јануара у Новом Саду, два дана касније на београдском Коларцу и 22. јануара у Чачку.

Ратко и Радиша, извођачи древне српске и балканске вокалне музике, и Тадић на „Видарици” доносе 14 нумера, обраде традиционалних песама из Србије, са Косова и Метохије, из Македоније, Далмације, БиХ… Ова авантура је, према речима Теофиловића, потекла из потраге за особеним звуком, и то кроз песме које у себи носе дубока осећања и одјеке далеке прошлости, али су обучене у ново рухо, а како су се нашли са Тадићем на овом заједничком путу, објашњавају:

– Још 1999. били смо гости на промоцији албума „Крушево”, Влатка Стефановског и Мирослава Тадића, и тада смо се договорили да једнога дана сарађујемо. Знали смо да он носи емоцију сличну нашој. Са нама може да ради само онај ко познаје суштину двогласја коју радимо, и ко је врсни познавалац музике, а то је Мирослав. Он је дао посебан печат плочи, јер урадио је нешто у свом маниру, не мењајући наше музичке боје.

Плоча, како воле да кажу Теофиловићи, јер им то звучи патинасто, каква је и њихова музика, снимљена је у Лос Анђелесу, где Мирослав годинама живи и предаје на тамошњем Институту за уметност. Како то да је баш тај град, симбол популарне и потрошачке културе, одабран за снимање старе, архаичне музике?

– Овде то нисмо могли да снимимо. „Видарицу” је снимао врсни мајстор Скот Фрејзер, иначе сниматељ „Кронос квартета”, који је више пута био номинован за Греми награду. Мирослав, који је урадио постпродукцију, није нам га предложио без разлога, и овај диск је технички изузетно урађен. Фрејзер је био одушевљен оним што радимо, а ми смо коначно схватили да са нама мора да ради неко ко познаје музику, глас и звук.

Слушајући албум имате осећај као да уживате у концерту, јер су 11 нумера снимљене из првог пута. Теофиловићи такав музички склад тумаче тиме да са Тадићем имају сличан однос према музици, слична животна интересовања, природу…

– И са пуно љубави смо ушли у то, што је дало добре резултате. Желели смо да направимо нешто што ћемо оставити иза нас, а сигурно је да имамо албум који има свој печат и за који су критике изванредне. Данас имате много албума који комбинују вокал и инструмент, али чини ми се да су ова решења јединствена.

Браћа Теофиловић много наступају у земљи и у иностранству, уз одличне реакције. Питамо их и како се одупиру визуелном спектаклу који је данас постао „морање” у концертном извођењу.

– То што људи имају предрасуде када се сами нађу на сцени је нешто са чиме се сусрећемо годинама. Међутим, када изађемо на сцену, људи доживе спектакл, јер они након тих песама праве своје слике у глави, без обзира на то да ли разумеју језик којим певамо – прича Ратко, а Радиша додаје да реч спектакл представља заправо отуђење од себе, у овом случају од музике.

– Спектакл као форма је наметнут, да ли у виду светла, видео-бимова, великих бина, стотину људи на сцени. Одвојили смо се од суштине. Данас све изгледа лако, а до правих ствари није лако доћи, мора мало човек да се потруди. Мало је људи који се данас посвећују себи, па Ратко и ја желимо да им омогућимо да одвоје тренутак за себе.

Јелена Копривица

-----------------------------------------------------------

Благодарна видарица

Музика на „Видарици”, према речима Теофиловића, потиче из корена, архетипски се преноси, као печат, отисак времена…

– Али, видарица је и видарка, жена која лечи лековитим биљем, вида ране. А видарице су и извори на којима се умивате пре изласка сунца и кажу да је та вода благодарна. Здравље као стање равнотеже духа и тела, бића и света нарушено је у данашње време, па можда у оваквој игри гласа и инструмента нађете неку своју видарицу. И сваки љубитељ музике је на овом албуму, дирнут, препознао неку песму, и то је оно што симболише видарицу.