Publika nam veruje dok pevamo

Dok izvodimo pesme, sa velikim poštovanjem pričamo priče tih numera i prenosimo kako ih osećamo. Najvažnije je da nam publika veruje dok pevamo, jer to znači da smo preneli poruku koju ta pesma nosi kroz vekove. Ovako blizanci Ratko i Radiša Teofilović započinju priču za „Politiku” o novom albumu „Vidarica”, koji su snimili sa našim vrsnim gitaristom i kompozitorom Miroslavom Tadićem, i koji će uživo predstaviti 15. januara u Novom Sadu, dva dana kasnije na beogradskom Kolarcu i 22. januara u Čačku.

Ratko i Radiša, izvođači drevne srpske i balkanske vokalne muzike, i Tadić na „Vidarici” donose 14 numera, obrade tradicionalnih pesama iz Srbije, sa Kosova i Metohije, iz Makedonije, Dalmacije, BiH… Ova avantura je, prema rečima Teofilovića, potekla iz potrage za osobenim zvukom, i to kroz pesme koje u sebi nose duboka osećanja i odjeke daleke prošlosti, ali su obučene u novo ruho, a kako su se našli sa Tadićem na ovom zajedničkom putu, objašnjavaju:

– Još 1999. bili smo gosti na promociji albuma „Kruševo”, Vlatka Stefanovskog i Miroslava Tadića, i tada smo se dogovorili da jednoga dana sarađujemo. Znali smo da on nosi emociju sličnu našoj. Sa nama može da radi samo onaj ko poznaje suštinu dvoglasja koju radimo, i ko je vrsni poznavalac muzike, a to je Miroslav. On je dao poseban pečat ploči, jer uradio je nešto u svom maniru, ne menjajući naše muzičke boje.

Ploča, kako vole da kažu Teofilovići, jer im to zvuči patinasto, kakva je i njihova muzika, snimljena je u Los Anđelesu, gde Miroslav godinama živi i predaje na tamošnjem Institutu za umetnost. Kako to da je baš taj grad, simbol popularne i potrošačke kulture, odabran za snimanje stare, arhaične muzike?

– Ovde to nismo mogli da snimimo. „Vidaricu” je snimao vrsni majstor Skot Frejzer, inače snimatelj „Kronos kvarteta”, koji je više puta bio nominovan za Gremi nagradu. Miroslav, koji je uradio postprodukciju, nije nam ga predložio bez razloga, i ovaj disk je tehnički izuzetno urađen. Frejzer je bio oduševljen onim što radimo, a mi smo konačno shvatili da sa nama mora da radi neko ko poznaje muziku, glas i zvuk.

Slušajući album imate osećaj kao da uživate u koncertu, jer su 11 numera snimljene iz prvog puta. Teofilovići takav muzički sklad tumače time da sa Tadićem imaju sličan odnos prema muzici, slična životna interesovanja, prirodu…

– I sa puno ljubavi smo ušli u to, što je dalo dobre rezultate. Želeli smo da napravimo nešto što ćemo ostaviti iza nas, a sigurno je da imamo album koji ima svoj pečat i za koji su kritike izvanredne. Danas imate mnogo albuma koji kombinuju vokal i instrument, ali čini mi se da su ova rešenja jedinstvena.

Braća Teofilović mnogo nastupaju u zemlji i u inostranstvu, uz odlične reakcije. Pitamo ih i kako se odupiru vizuelnom spektaklu koji je danas postao „moranje” u koncertnom izvođenju.

– To što ljudi imaju predrasude kada se sami nađu na sceni je nešto sa čime se susrećemo godinama. Međutim, kada izađemo na scenu, ljudi dožive spektakl, jer oni nakon tih pesama prave svoje slike u glavi, bez obzira na to da li razumeju jezik kojim pevamo – priča Ratko, a Radiša dodaje da reč spektakl predstavlja zapravo otuđenje od sebe, u ovom slučaju od muzike.

– Spektakl kao forma je nametnut, da li u vidu svetla, video-bimova, velikih bina, stotinu ljudi na sceni. Odvojili smo se od suštine. Danas sve izgleda lako, a do pravih stvari nije lako doći, mora malo čovek da se potrudi. Malo je ljudi koji se danas posvećuju sebi, pa Ratko i ja želimo da im omogućimo da odvoje trenutak za sebe.

Jelena Koprivica

-----------------------------------------------------------

Blagodarna vidarica

Muzika na „Vidarici”, prema rečima Teofilovića, potiče iz korena, arhetipski se prenosi, kao pečat, otisak vremena…

– Ali, vidarica je i vidarka, žena koja leči lekovitim biljem, vida rane. A vidarice su i izvori na kojima se umivate pre izlaska sunca i kažu da je ta voda blagodarna. Zdravlje kao stanje ravnoteže duha i tela, bića i sveta narušeno je u današnje vreme, pa možda u ovakvoj igri glasa i instrumenta nađete neku svoju vidaricu. I svaki ljubitelj muzike je na ovom albumu, dirnut, prepoznao neku pesmu, i to je ono što simboliše vidaricu.