Игокеа – искусна прича

Без обзира на ком месту заврше на крају сезоне, кошаркаши Игокее већ су направили резултат који по ком су препознатљиви као регионално „чудо”. А, пре почетка сезоне мало шта је наговештавало да ће најбољи кошаркашки клуб из Републике Српске, основан 1973, освајач првенства (2001) и Купа (2007) Босне и Херцеговине бити лидер АБА лиге и држати катедру у конкуренцији евролигаша и значајних клубова екс Југославије. Јер, ништа није могло да утиша навијачке еуфорије у Београду, Загребу и Љубљани, одакле су већ били фиксирани фаворити за пласман у Евролигу и титулу.

Иако је резултат у 2012. сам по себи импозантан (12 победа и три пораза) као и убедљиво лидерство, оно што је многе више изненадило је игра „плаво-белих” која делује „необјашњиво” добро. Ако се погледа „ростер” Игокее, једино што боде очи је искуство. Све остало је „мирно”, ништа не штрчи, изузев темпераментног тренера Драгана Бајића који је и најзаслужнији што се „осматрачница” АБА лиге налази у Александровцу. Он је веома добро знао какав „зачин” додаје тиму који је практично стваран три године. Бранко Јоровић, некадашњи репрезентативац, који је због повреде леђа и неславне епизоде у Звезди био кошаркашки „отписан”, и Американци Корсли Едвардс (центар који је променио чак 19 клубова) и плеј Клифорд Хемондс (миљеник статистике), били су недостајући делови Бајићеве тренерске слагалице.

Први утисак о Игокеи је да нико у лиги не може да се упореди са њима по тимском духу. Нема форсирања у нападу и појединаца „гладних” лопте, поена и статистике. Бајић је  висински и атлетски конципирао тим, па су центри изузетно покретљиви, шутерски опасни са дистанце. Њихова одбрана је тек пример праве, тимске. У рекет не може ни „птица да улети”, могу све да преузимају и држе висок ритам током 40 минута.

И утакмице које су изгубили против Цедевите, у Задру и Подгорици биле су „на лопту”. Оно што су урадили Партизану (73:50), нису могли ни најјачи европски тимови. Бајић користи две поставе, а једну може да састави и од најискуснијих – Јоксимовић (31), Штембергер (33), Дозет (33), Јоровић (31), Едвардс (33). Организатор Хемондс је први играч по индексу корисности, Јоровић најбољи стрелац и скакач, али у клубу нико не гледа појединачну статистику. И момци из другог плана имали су запажене улоге – Коматина, Гајовић, Бркић и Шуловић, који је донео победу у Солноку играјући с поломљеном шаком. Бајић поред кошаркашких елемената причу о успеху објашњава и „људским фактором”, особинама због којих је и ангажовао ове играче.

Многи се питају, докле ће Игокеа да издржи, да ли имају уопште намеру да иду до краја, играју Евролигу. Дворана у Лакташима не задовољава прописе, али не треба сумњати да премијер Републике Српске Милорад Додик, који је креатор буџета и имиџа клуба, има могућности да уђе у „велику игру”. Првобитни циљ био је опстанак, али сада су апетити и очекивања сразмерни пласману и квалитету игре. И тренер истиче да би волео да предводи тим у Евролиги, али да је основни задатак да се освоји титула у Босни и Херцеговини и обезбеди континуитет играња у АБА лиги.

И за крај, никако не би смело да се заборави, јер многи упорно причају о буџету као предуслову успеха. Игокеин је негде око десетог места у региону...