Централна Србија мора да ухвати корак

Шабац – Градски одбор Демократске странке (ДС) у Шапцу једногласно је подржао идеју народног посланика Душана Петровића да централна Србија добије надлежности и институције какве имају Војводина и Београд: парламент, буџет и извршну власт, док би Република и даље задржала ингеренције у областима од највишег државног значаја. Градоначелник Шапца Милош Милошевић у разговору за „Политику“ каже да предлог Петровића треба прихватити, не због тога што је он из овог града, већ из разлога што Србија јужно од Саве и Дунава све више губи корак.

– ДС више нема ексклузиву на Европску унију, а нажалост немамо ексклузиву ни на поштење, како смо то мислили. Зато је крајње време да кандидујемо политику која би за циљ имала унапређење квалитета живота људи. Најпре у оквиру наше странке, а потом и да изађемо пред грађaне Србије. Садашња влада, заокупљена такође важним темама, није довољно пажње посветила овом сегменту, тако да постоји простор за деловање – истиче Милошевић, који је члан ДС-а од њеног оснивања.

Он наводи да се локалним самоуправама централне Србије намеће питање како да дођу у посед инструмената који користе њихове колеге у Војводини и Београду. Градовима и општинама у северној покрајини на располагању су и Фонд за развој Војводине и Фонд за капиталне инвестиције Војводине, а општине на подручју Београда су окренуте граду Београду.

– Уколико не нађемо везу у Београду, ми из централне Србије смо пропали! Признајем да са дозом љубоморе гледам на све што се гради преко Саве, а што се финансира из војвођанских фондова, од спортске сале у Платичеву па надаље. Они заиста имају инструмент више који могу да ставе у функцију развоја својих средина – наглашава наш саговорник.

– Приликом креирања аграрне политике стално имамо проблеме: ако одговара Војводини, не одговара централној Србији и обрнуто. Не треба ни да чуди, јер услови у којима пољопривредници тамо и овде раде су толико различити да захтевају вођење две аграрне политике. Војводини би такође одговарало да се дефинишу јасни критеријуми за расподелу републичког буџета, а који би полазили од броја становника. С обзиром на стање комуналне инфраструктуре, садашња демографска експанзија не иде наруку ни Новом Саду ни Београду.

Шабачки градоначелник објашњава да је пораст броја становника у Новом Саду и Београду, веома јасан показатељ пражњења осталих делова Србије. У односу на попис из 2001. године, Шапчана је сада мање за 3.000.

– Морамо ставити тачку на негативне трендове, што се не може постићи паролама већ стварањем добрих услова за живот. Један од начина је дислоцирање републичких институција из Београда у друге градове, али и посебне врсте помоћи за најнеразвијеније средине. Љубовија, Крупањ па чак Коцељева имају проблем да запосле квалификовану радну снагу, без чијег ангажовања није могућ развој. С друге стране, у Београду на бироу имамо читаву армију архитеката, урбаниста, лекара и грађевинских инжењера. Неопходни су новчани бонуси, службени станови и гаранције за даље напредовање, како би се млади вратили.

Милошевић каже да труднице и сиромашни пензионери заслужују већу подршку у неразвијеним срединама, али да за то нема довољно средстава. Београд, који предњачи по овим социјалним давањима, има буџет који је и по броју становника несразмерно већи од остатка Србије. То није само због сопствених извора, већ и могућности да из позиције главног града утиче на републички буџет

---------------------------------------------------

Шапцу неопходан аутопут

Недостатак аутопута је највећа препрека за даљи развој Шапца, који у власништву има опремљену индустријску зону од 600 хектара, али је продато тек стотинак, од чега су инвестиције започете на свега једној трећини. Хектар у шабачкој зони кошта 5.000 евра, а на подручју Шимановаца и Пећинаца донедавно се није могао купити испод 100.000 евра. Инвеститори су спремнији да много више одреше кесу него да скрену 25 километара, колико је од румске раскрснице.