Кад амбасадор "пређе црту"

Изјаве Андреаса Цобела запањиле су Министарство спољних послова, јер, како кажу извори из српске дипломатије, амбасадоров наступ је далеко изашао изван оквира политичких примедаба какве би се могле очекивати од дипломате који званично представља једну велику и утицајну, али пријатељску земљу.

"Јавна иступања амбасадора увек се схватају као став државе коју заступа, поготово уколико се она од њих не огради. Кад су у питању похвале, наравно, нико ту не види проблем. Али уколико је реч о оштрим критикама, које се доживљавају као неприхватљиво мешање у унутрашње послове земље домаћина, Министарство спољних послова може упутити службену протестну ноту тој амбасади, или чак тражити опозив амбасадора", објашњавају наши саговорници у МСП-у.

Да ли је ово случај за службену ноту? Како, уопште, у дипломатији одредити границу кад је нека изјава "добронамерна примедба", а кад мешање у унутрашњу политику земље? Шта се предузима против дипломата који пређу ту линију, или на други начин увреде домаћина?

Др Иво Висковић, председавајући Форума за међународне односе Европског покрета у Србији, професор на Факултету политичких наука у Београду и некадашњи амбасадор наше земље у Словенији, каже да у дипломатским односима не постоје правила којима се може прецизно утврдити кад престаје "пријатељско убеђивање" и почиње нешто друго, на шта се мора одговорити. А тад више није питање да ли, већ како реаговати.

– У принципу, уколико не постоји неки недвосмислен повод да се тако реагује, дипломате са искуством увек избегавају прејаке критике и непосредну конфронтацију са политичарима земље домаћина, јер то веома лоше утиче на њихов сопствени углед у тој земљи и може да поквари њене добре односе са државом из које тај дипломата долази. Ако се ипак таква ситуација догоди, Министарство спољних послова, у договору са Владом Србије, може позвати на разговор амбасадора чијим су иступањем незадовољни, или упутити службену ноту амбасади.