Понедељак, 20.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Последњи Цобелов напад на "Политику"

Последњи Цобелов напад на "Политику"
Немачки амбасадор оптужио је Политику да обмањује јавност писањем о пресуди Међународног суда правде, иако су исто извештавали и други водећи медији

Цензорски однос немачког амбасадора у Београду према српским медијима и непријатељски однос према "Политици" пре свих, али и према недељнику НИН, посебно изражен последњих годину дана, јуче је кулминирао инсинуацијом амбасаде ове земље да сви српски медији лажу. Наиме, у саопштењу којим је амбасада покушала да ублажи негативан ефекат изјава Андреаса Цобела, које су изазвале одијум целокупне српске јавности, тврди се да су оне "извучене из контекста и не одговарају истини", иако постоје тонски записи који оповргавају овакве тврдње.

Писање "Политике" било је Цобелова тема и прексиноћ приликом гостовања на трибини Форума за међународне односе Европског покрета у Србији. Новинар "Политике" Ненад Радичевић, који је присуствовао скупу забележио је да је на примедбу једног члана Форума да у Србији дипломате могу да се понашају као ни у једној другој држави, Цобел рекао да га не погађају такви коментари у којима учествује лист "Политика". Амбасадор је том приликом устврдио да га је наш лист оптужио да је корумпиран од једног тајкуна и да због тога, као курир, преноси  поруке тог тајкуна.

– За време Љиљане Смајловић "Политика" је постала партијски, веома ксенофобичан лист, који користи методе из Милошевићевог периода по којима су странци криви за све – рекао је немачки амбасадор и додао "да га не погађају текстови неких новинара, написани по инструкцијама из различитих кабинета".

"Политика" је, да подсетимо, пре шест дана у ускршњем броју анализирала рад страних дипломатских представника у Србији и навела чињеницу да је Андреас Цобел прошле године јавно критиковао рад Савета Радиодифузне агенције када немачки РТЛ, за који је он лобирао, није добио националну фреквенцију. Цобел је, по обичају, опет изнео неистину и рекао да га је "Политика" оптужила да је "корумпиран од једног тајкуна" иако је истина потпуно другачија. Политика је написала да је он лобирао за немачку фирму, а Цобел је тај који је оптужио цео државни врх Србије да је под "утицајем тајкуна из Милошевићевог времена".

Чињенице, међутим, ни до сада нису спречавале Андреаса Цобела да неосновано напада наш лист. Немачки амбасадор је у неколико наврата критиковао писање "Политике" о пресуди Међународног суда правде у Хагу по тужби БиХ против Србије за геноцид. Иако је суд у Хагу пресудио да Србија није починила геноцид у БиХ и да геноцида, осим у Сребреници, није ни било те да је Србија одговорна јер није учинила ништа да спречи злочин у Сребреници, Цобел је пресуду одлучио да тумачи како му одговара.

Упркос чињеници да је Политика о пресуди из Хага извештавала скоро истоветно као и најугледнији светски листови, углавном ненаклоњени Србији, који су тога дана изашли са насловима попут оних из "Тајмса" и "Дејли телеграфа" – "Србија ослобођена оптужбе за геноцид", Цобелу је засметало што ту чињеницу констатује и један српски лист. Тако је немачки дипломата према својим критеријумима поделио српску штампу на неподобну и подобну, односно националистичку и ону другу. "Политика" је, наравно, своје место "зарадила" у групи националистичких о којима је Цобел, пре само три дана у интервјуу листу "Прес" рекао: "Подсећам да је у неким чланцима националистичке штампе објављено да је Србија добила ослобађајућу пресуду Међународног суда правде у Хагу, иако је тамо утврђена њена суодговорност за масакр у Сребреници. Треба, ипак, споменути и часне изузетке, неке храбре невладине организације, као и изјаву председника Србије Бориса Тадића одмах после доношења пресуде".

Месец дана раније, у наступу у емисији "Кажипрст" Радија Б92 Цобел се такође осврнуо на писање "Политике": "Читав низ чланака сам имао прилике да видим у новинама као што су НИН, Политика... Једноставно, морам да кажем у односу на те чланке да сматрам да је то тужно, да је то нешто што нам причињава бригу да видимо да један део српске такозване политичке елите постоји који Сребреницу пориче, који пориче српску одговорност, који је карактерисан агресивним жалом, отупелости у односу на патње, селективном перцепцијом те пресуде… И постављам себи питање – људи који пишу такве чланке, да можда свој следећи годишњи одмор неће да проведу у Пјонгјангу па да виде да ли су им можда тамо партнери?".

Преосетљивост на критику, чак и када је критика последица његове сопствене неодмерености у понашању, Цобел је испољио када су подељене националне телевизијске фреквенције, односно када је неуспешно лобирао за РТЛ. "Политика" је тада објавила уводник у коме је поређено понашање америчког и немачког амбасадора у поступку поделе фреквенција у Србији. Први је лобирао да фреквенцију добије амерички Фокс, а други се ангажовао на страни немачког РТЛ-а. Фокс је добио фреквенцију, а РТЛ није, и док је амерички амбасадор после тога тврдио да је све урађено по највишим стандардима, немачки је своје разочарање исказао на непримерен начин, оптужујући државни врх за корупцију. "Политика" је тада имала своје замерке на рачун Савета РРА, али је поставила и питање: "Шта би било да је РТЛ добио фреквенцију? Да ли би Андреас Цобел и даље мислио да "тајкуни из времена Слободана Милошевића" управљају државом? Да ли би то рекао јавно? Немачки амбасадор у праву је у једном: "У правној држави, правила морају бити иста за све". Само, бојим се, није мислио да та правила треба да важе и за њега и фирме из његове земље", написао је тада новинар "Политике".
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.