Три Обамина аса

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Уочи почетка другог мандата 21. јануара, председник Барак Обама је променио три кључна члана свог тима за послове спољне политике и националне безбедности, одабравши личности које, по овдашњим проценама, треба да му омогуће да доврши започето редефинисање америчке улоге у свету.

На места нових шефова Стејт департмента, Пентагона и ЦИА поставио је три несумњиво јаке личности и три „човека од поверења”. О питањима рата и мира у другом мандату ће се првенствено консултовати са Џон Керијем, који наслеђује Хилари Клинтон, Чаком Хејгелом, који на месту секретара за одбрану замењује Леона Панету, док је нови шеф ЦИА, после дискредитованог генерала Дејвида Петрауса, председников досадашњи саветник за борбу против тероризма и домовинску безбедност Џон Бренан.

Два од нових именовања (Хејгел и Бренан) дочекана су на нож код републиканаца у Конгресу (иако је Хејгел њихов партијски друг), па се због тога најављује тешка битка да њихов нови распоред буде оверен у Сенату.

У Белој кући се рачуна да је то битка која може да се добије. Сем тога, Обамина спремност за нови сукоб са опозицијом у Конгресу узима се и као нови доказ да ће у другом мандату, после уверљиве изборне победе, бити борбенији него у првом.

Шта ново у америчку политику и у односе главне планетарне силе са саветом уносе Обамина „три аса”?

Џон Кери (69) није био његов први избор. Откако је још почетком прошле године Хилари Клинтон саопштила да неће остати шефица дипломатије ако Обама освоји други мандат, главни фаворит да је наследи била је амбасадорка у УН (и Обамина лична пријатељица) Сузан Рајс. Њене шансе су међутим драматично умањене после изјаве о околностима убиства америчког амбасадора у Либији и још тројице дипломата.

Републикански конгресмени су је узели на мету гађајући, наравно, Обаму. Он је Рајсову бранио све док није закључио да му је корисније да политички капитал потроши негде другде, па је у први план тако дошао Кери, што већи део овдашњих креатора јавног мњења сматра бољим решењем.

Уместо некадашње ривалке у трци за председничку номинацију (која се показала лојалном сарадницом), Обама је у Керију добио бившег председничког кандидата који има добре везе са страним лидерима и који би могао да му помогне да сломи неколико тврдих ораха. Да створи међународну коалицију за притисак на Иран да одустане од нуклеарних амбиција, да расплете кризу у Сирији и редефинише уздрману улогу САД као главног актера на Блиском истоку.

Кери је, као председник Спољнополитичког комитета Сената био међу првима који су тражили успостављање зоне забрањеног лета над Либијом, сматрао да је већ у раној фази „арапског пролећа” требало прекинути подршку Хоснију Мубараку, критиковао стратегију према Пакистану...

У њему Обама добија „проактивног” шефа дипломатије, за кога истичу да уме да буде и лојалан сарадник. Обаму је „задужио” још 2004, кад га је позвао да буде један од главних говорника на његовој председничкој номинацији и тиме га лансирао на националну сцену. Сигурно је и да их је додатно зближила Керијева улога спаринг партнера у Обаминим припремама за дебате са Митом Ромнијем.

Чак Хејгел (63), бивши републикански сенатор из Небраске (1996–2009) и копредседавајући председниковог Саветодавног одбора за обавештајне послове – није имао озбиљног противкандидата. Обама га је ближе упознао у неколико заједничких путовања у Ирак и Авганистан. Либерални медији га описују као „разумног, умереног републиканца каквих данас нема много”.

Прошле године је критиковао аспиранте за председничку номинацију из своје партије због тога што се „утркују ко ће пре да бомбардује Иран”. Представљајући га прекјуче, Обама га је описао као „америчког патриоту” и нагласио да ће бити први министар одбране САД који је добровољно служио војску у Вијетнаму (где је, као обичан војник, два пута рањаван и заслужио две медаље).

Хејгел са Обамом дели скептицизам о сврсисходности америчких интервенција по свету и један од главних послова ће му бити америчко извлачење из Авганистана које треба да се обави до краја идуће године. „У Авганистан смо ушли због Осаме бин Ладена, а не да јуримо талибане”, цитирана је ових дана његова изјава из 2011.

Прате га два гафа: изјава да су овдашњи политички адвокати Израела „јеврејски лоби” и што је пре 14 година критиковао избор америчког амбасадора у Луксембургу описујући га да је „отворено и агресивно геј” (за шта се накнадно извинио).

Како оцењује политички аналитичар Питер Бејнхарт, главни разлог зашто су републиканци против Хејгела јесте то што са њим на челу Пентагон неће бити више могуће спречавати да се америчко искуство у Ираку и Авганистану користи као аргумент против напада на Иран.

Најзад, одабиром Џона Бренана (57) за место шефа ЦИА, Обама се одлучио за личност која је у еснафу америчких шпијуна већ 25 година. Бренан је у претходне четири године обављао изузетно важан посао координације борбе против тероризма, а оно што ће бити спорно у процесу потврде његовог избора у Сенату јесу везе са програмом „убијања на даљину” које уз помоћ беспилотних летелица („дронова”) води ЦИА.

Бренану се приписује и да је као функционер ЦИА током мандата председника Буша био један од присталица тортуре осумњичених терориста. Овим поводом се констатује да се он залаже да ЦИА у догледно време напусти своју паравојну улогу и да се донесу правила за употребу дронова, којима је досад убијено око 3.000 осумњичених терориста у Пакистану, Јемену и у Сомалији – али и доста цивила.

Сматра се да је због тога ЦИА донекле атрофирала у својој основној мисији: привабљивања тајни страних влада – и да би Бренан требало да је томе врати.