Спољна трговина највећи „перач” новца

Из Србије је од 2001. до 2010. у просеку нелегално извлачено 5,14 милијарди долара годишње. Из Хрватске, поређења ради, 1,5 милијарди долара, проценили су амерички финансијски стручњаци из невладине организације Глобал фајненшел интегрити (ГФИ).

Економиста, Мирослав Здравковић, уредник сајта Макроекономија каже за „Политику” да такозване трансферне цене у међународној трговини представљају светски проблем и извор енормног богатства појединаца. Није случајно да је већина најбогатијих људи у Србији пре приватне каријере радила у великим спољнотрговинским компанијама – указује Здравковић.

Према његовим истраживањима, од почетка 2001. до краја 2011. на овај начин из Србије је извучено око 30 или у просеку три до 3,5 милијарди годишње. – То је уобичајена „активност” компанија у свету, али српске фирме у тој работи баш претерују – сматра наш саговорник. – Просечно се у свету на овај начин сакрије од порезника око пет процената укупне вредности спољнотрговинских трансакција, а у државама на Балкану око 10 одсто. Није реално да је годишњи износ тако опраног новца у Хрватској око 3,5 пута мања, јер је обим спољне трговине наших земаља приближан.

У савременој светској економији компаније веома лако трансферишу профит из једне земље у другу кроз такозване „трансферне цене”, објашњава Здравковић. Тако се око пет одсто годишње вредности међународне трговине преусмери на „рајска острва” и на друге жељене локације, што наноси штету свим земљама услед мање наплаћеног пореза на профит.

– Није случајно да је већина најбогатијих људи у Србији пре приватне каријере радила у великим спољнотрговинским компанијама – примећује наш саговорник.

Србија није „банана република”, али то не значи да је имуна на ове светске марифетлуке.

– Да би се утврдила одступања у подацима наше статистике спољне трговине и наших трговинских партнера, потребно је издвојити неколико сати – указује Здравковић. – Али, да би се идентификовало трансферисање профита кроз спољнотрговинске трансакције, неопходна је одлична сарадња царинских и других служби Србије и земаља са којима у трговини постоји овај проблем.

Према званичним статистичким подацима, прикупљеним преко Светске трговинске организације, када је реч о извозу Србије, трговински партнери су пријавили у збиру за пет одсто мању вредност увоза из наше земље у 2009. години, четири одсто мању у 2010. и 2,4 одсто мању у 2011. години – каже Здравковић.

Према подацима овог економисте, већу вредност увоза из Србије регистровало је тридесетак земаља у износу од 0,8 милијарди евра, а мању око четрдесетак у вредности од око 1,2 милијарде евра.

– Укупно одступање износило је више од две милијарде евра, што је четвртина укупне вредности извоза – истиче Здравковић. – Највећу разлику између извоза из Србије и увоза, у корист српских података, имао је извоз у Румунију. Реч је о реекспорту кукуруза у треће земље – Црну Гору, БиХ, Немачку и Хрватску. У корист података о увозу, када је регистрована већа вредност увоза од наших извозних података – експорт у Аустрију, Мађарску и Руску Федерацију.

На пример, из Србије је прокњижен извоз у Румунију вредан 583 милиона евра. Румунски цариници регистровали су увоз вредан 286 милиона евра. У Аустрију је регистрован извоз вредан 267 милиона евра, али аустријски подаци говоре о увозу из Србије од 385 милиона евра.

Наша статистика је у 2011. години регистровала увоз вредан 14,5 милијарди евра. Када се саберу подаци о извозу у Србију, долази се до бројке од 13 милијарди евра. Разлика 1,5 милијарди евра. И овде постоје велика одступања: из педесетак земаља је регистрован већи увоз од њиховог извоза у Србију у вредности од 3,65 милијарди евра, а из двадесетак већи извоз од нашег регистрованог увоза у износу од 2,2 милијарде евра. Укупна разлика је 5,85 милијарди евра што је 40 одсто вредности увоза. Та разлика је знатно већа него код извоза.

– Највећа одступања између наших података о увозу постоје код извоза Русије, Кине, Шведске, Француске и САД-а, што је и логично, јер је реч о удаљеним земљама где је мање вероватно да ће доћи до сарадње царинских служби. На пример, према нашим подацима, из Кине је увоз вредео 1,1 милијарду евра, док су Кинези регистровали извоз у Србију од 285 милиона евра. Разлика од преко 800 милиона евра настала је на путу робе од Кине до Србије.

Суштина је, наглашава Здравковић, да је разлика између годишње вредности укупне спољне трговине Србије коју региструје наша и статистике држава – наших партнера, између три и пет милијарди евра, каже Здравковић. То је упоредиво са укупно пријављеним профитом оствареним у Србији или са вредношћу дознака девиза из иностранства у Србију и битно изнад вредности сиве или црне економије.

-------------------------------------------------

Ми се још организујемо

На захтев да за наш лист коментаришу колико је реална наведена процена сајта Глобал фајненшел интегрити у Управи за спречавање прања новца кажу да је „тешко утврдити тачне цифре, имајући у виду различите параметре који се користе”.

– Ово је један од разлога због којих је Управа за спречавање прања новца у сарадњи са другим државним органима и приватним сектором у 2012. започела пројекат Националне процене ризика од прања новца, по методологији Светске банке. На овом пројекту, сарадња је остварена и са Међународним монетарним фондом, Саветом Европе и ОЕБС-ом. Србија је прва земља у Европи која је почела да ради на Националној процени ризика, која је најновији светски стандард, тако да су све земље на свету дужне да барем започну поступак у 2013. Очекујемо да ће врло брзо бити поднета Влади Републике Србије на усвајање” – кажу у овој државној служби.

 ------------------------------------------------

САД – Кина

О колико се великом проблему ради могу послужити подаци о трговини САД и Кине. Уобичајено се у полемикама наводи како Кина треба да ојача своју валуту (што она и чини), како би се смањио амерички дефицит и поспешио амерички извоз у ову земљу. То се заиста и догађа, и према америчким и кинеским подацима извоз САД у Кину повећан је за 50 одсто у само две године – 2010. и 2011.

Оно о чему се не полемише је разлика у статистичким подацима. У 2011. години је из Кине отишло робе у САД у вредности од 325 милијарди долара, а у САД је регистрован увоз из Кине у износу од 417 милијарди долара. Разлика од 92 милијарде долара је негде „испарила”. Ово је профит који су америчке и друге компаније испумпале из Кине кроз ниже извозне цене од стварне вредности робе на тржишту.

Извоз САД у Кину вредео је 104 милијарде долара, по америчким, а по кинеским подацима 123. По америчким подацима трговински дефицит у размени са Кином био је 313, а по кинеским 202 милијарде долара. Разлика је 111 милијарди долара?!