Град више није надлежан

Позив бранилаца "Петог парка" са Звездаре на протесте после прекјучерашњег покушаја инвеститора да на месту дечјег игралишта почне изградњу вишеспратнице није уплашио и поколебао градску власт, јер зелена површина за њих има статус градског грађевинског земљишта, као и пре неколико деценија. Због великог притиска грађана надлежне службе су преиспитале сву планску документацију, дозволе које поседује грађевинско предузеће "Црнотравац" и утврдиле да не постоје услови за одузимање локације, па према томе, упркос петицији око 4.000 грађана, Звездарци не полажу никакво право на ово парче београдске ледине.

Према мишљењу Ђорђа Бобића, градског архитекте, овај проблем може да буде решен на два начина. Или ће инвеститор заборавити ту локацију, што је тешко остварљиво, јер Градска управа нема намеру да му надокнади трошкове, будући да за то нема основа. Други начин је да инвеститор преко суда потражи правду тако што ће тужити грађане, "јер више није реч о маси, већ о неколико њих, идентификованих као вође групе".

– Не видим решење према коме ће и једна и друга страна бити задовољне. Једног тренутка ће држава морати да реагује, или ћемо имати забаву која постаје бренд Београда – сматра градски архитекта.

Детаљним планом из 1963. године, каже Бобић, одлучено је да све породичне куће у блоку између улица Станислава Сремчевића и Деспота Оливера буду порушене и уместо њих подигнуте стамбене зграде. Тадашње власнике нико ништа није питао, каже он, већ су једноставно расељени. На месту садашњег "Петог парка" био је предвиђен паркинг, који никада није изграђен.

Потом је 1972. године  сачињен генерални план према коме је тај простор намењен за градски центар, што је подразумевало постојање пословног простора и локала. Грађевинско предузеће "Трудбеник"  почетком седамдесетих година је изградило стамбене зграде, али не и градски центар. Новим планом из 1987. године, "Петом парку" је само потврђен статус градског грађевинском земљишту.

– Грађани су тада имали прилику да погледају тај план и изјасне се. Примедаба није било. Измене  плана су уследиле 2002. године, јер је уочен недостатак места за паркирање, а и улицу поред школе је требало проширити. Тим документом је  промењена намена градског центра у пословни стамбени објекат на парцели због које грађани протестују. Грађани на тај план нису уложили приговор, једино је "Зеленило Београд" тражило да дрворед буде задржан, али како је тај захтев био у сукобу са генералним планом, комисија га је одбацила. Дакле, "Пети парк" је више од 40 година грађевинска парцела – објашњава Бобић и додаје да урбанистичка инспекција Министарства за капиталне инвестиције није уочила никакве неправилности.

На примедбу грађана да је јавни увид био усред лета, тачније у јулу месецу, и да нису били обавештени, градски архитекта сматра да то није никакав изговор, јер је позив објављен у дневној штампи.

Процена утицаја на животну средину, на коју Звездарци такође указују као недостатак планске документације, у то време, каже градски архитекта, није била законска обавеза за стамбене блокове. Као саставни део планске документације, она је на снази од децембра 2004. године.

Наш саговорник подсећа да је Скупштина града 2002. године донела одлуку да све неизграђене просторе у граду уреди до привођења намени. По том принципу су и станари солитера на Звездари добили дечје игралиште.

Када је реч о додели грађевинског земљишта, градски архитекта каже да је Грађевинско предузеће "Црнотравац" 25. маја 2000. године на јавном тендеру закупило локацију.

– Више пута сам проверавао процедуру доделе. Надлежни из Дирекције за грађевинско земљиште тврде да је све урађено по закону. Решење о додели јесте мењано, јер се првобитно односило на пословни објекат, а како је детаљним планом из 2002. године на том месту предвиђена изградња пословно-стамбеног објекта, морало је да буде усклађено са планском документацијом. Бруто грађевинска површина није мењана. Инвеститор је добио одобрење за градњу 4.454 квадрата, као што је планом предвиђено – истиче Бобић.

На питање због чега инвеститору није одузета локација, с обзиром на то да је 13. маја 2003. године истекао законски рок свима који нису започели градњу, Бобић каже да је инвеститор тек прошле године уведен у посед и да је физички био спречен да гради.

– Градска комисија за одузимање локација је установила да "Црнотравцу" није престало право коришћења грађевинског земљишта. Уколико је инвеститор до поменутог датума платио надокнаду за уређење грађевинског земљишта и почео да прибавља документацију за издавање одобрења за градњу, тада се сматра да је започео градњу – тврди градски архитекта.

И да је детаљни план измењен, што су тражили житељи Звездаре, у том документу би била задржана стечена обавеза, односно грађевинска парцела, упозорава наш саговорник, јер је грађевинско предузеће "Црнотравац" земљишно књижни корисник.

– Пошто грађани упорно тврде да папири нису у реду, не знам зашто се не обрате суду. Град више ту нема никакву надлежност. И када бисмо хтели да интервенишемо, немамо инструменте. Сада је реч о имовини инвеститора, и то је проблем између њега и грађана, мада грађани нису странка у спору – уверава градски архитекта.

На нашу констатацију да је петицију ипак потписало 4.000 људи, па се тај проблем не може свести само на однос грађана и инвеститора, градски архитекта уверава да не постоји инструмент преко којег се она може процесуирати и одговара примером:

– Ако ваше комшије донесу одлуку да узму ваш стан за потребе месне заједнице, уђу у њега и отерају вас, тачно је да имају петицију и грађанску иницијативу, али су атаковали на ваше власништво. Они, значи, угрожавају вашу имовину. То је идентична ситуација. Сви говоре да градска власт не зарезује грађане. Али, грађани треба да зарезују закон. Уколико се грађанска иницијатива реализује, порука о граду Београду је следећа: било која група грађана може да се организује и сличну ствар заустави. Грађанска иницијатива се организује у време сачињавања плана – сматра градски архитекта.