Царево ново одело

Здравствени систем Србије и Фонд за здравствено осигурање Србије су царево ново одело које се народу изнова лажно описује! Али авај, све је то привид, цар је потпуно го! Треба имати политичке храбрости и рећи народу истину: „Готово је! Нема више пара и не могу се више добити кредити ни од кога за ту врећу без дна, за тај генератор корупције и неједнакости међу грађанима!”

Шта радити? Исто што се у Лас Вегасу ради са коцкарницама које више нису рентабилне! Стручњаци за експлозиве поставе штапине тачно на одређена места, активира се детонатор и коцкарница-хотел руши се до темеља, али тако да све око ње остане потпуно неоштећено. Онда се на том месту направи нова коцкарница, потпуно другачија, која почне да доноси новац!

Дакле, постојећи здравствени систем и систем здравственог осигурања Србије треба срушити до темеља и изградити нови систем, који је примерен економској моћи земље и постојећем друштвеном уређењу. Нови систем би се заснивао на мудрости великог лекара из Краљевине Југославије, професора др Андрије Штампара: „Лекар је социјални радник, он треба да тражи пацијента, а не обрнуто!”. Како овај идеал остварити?

1. Цео нови систем здравствене заштите заснивао би се на приватном лекару опште медицине, који ради у свом дому. Држава му плаћа одређени месечни паушал. Лекар брине о здрављу одређеног броја породица које живе у окружењу његовог дома, тако да он може доћи до њих пешке за десет минута.

То и само то је примарна здравствена заштита. Лекар барем једном у три месеца обавезно најави свој долазак у породицу, прегледа све укућане, провери њихове услове становања, здравствено их просвећује, проверава да ли се исправно узимају лекови, ако су неопходни, и друго. Грађанима је ова услуга плаћена кроз здравствено осигурање.

Сви грађани имају број мобилног телефона свог лекара и у хитним случајевима могу га увек позвати. Држава треба да одреди колико прегледа месечно је бесплатно, а изнад тог броја плаћа се по јединственој тарифи.

2. Домови здравља се укидају и на њиховом месту оснивају се државне месне поликлинике у које лекар опште медицине упућује своје пацијенте за лабораторијске претраге, ултразвук, рендгенско снимање, педијатријски и гинеколошки преглед. То је секундарна здравствена заштита и бесплатна је само до броја услуга које држава одреди, преко тог броја плаћа се по јединственој тарифи.

3. Искључиво лекар опште медицине одлучује да ли је неопходан упут за преглед специјалисте у општим и специјализованим болницама и клиничким центрима, које представљају терцијарну здравствену заштиту. Уколико пацијент инсистира на упуту и поред противљења свог лекара, прегледе плаћа својим приватним здравственим осигурањем.

Фонд здравственог осигурања плаћа само операције у случају непосредне животне угрожености. Све остале операције плаћају се из приватног здравственог осигурања које би што већи број грађана требало да има.

На тај начин решила би се одмах беспарица болница, а мито и корупција у болницама би нестали, јер би пацијенте штитиле њихове осигуравајуће компаније и њихови медицински тимови. Бесмислена државна финансирања здравствених услуга попут „промене пола” треба укинути. Прво због тога што пол не може и никада неће моћи да се промени, а друго због тога што је у питању естетска услуга.

4. Држава одмах запошљава све незапослене лекаре тако што ће радити у свом дому. Интересовање за специјализације нагло ће пасти, јер ће овако конципирана улога лекара опште медицине постати веома привлачна за дипломиране медицинаре. Уместо застрашеног капитованог „изабраног” државног службеника и саобраћајца, лекар опште медицине постаје кључни играч здравственог система са бескрајно изазовним и занимљивим послом.

Постојећи државни лекари опште медицине напуштају домове здравља и настављају да раде као приватни лекари у свом дому. Њихов паушал био би мањи од њихове садашње плате, али би укупна зарада била већа, много већа! Они на овај начин треба да искажу своју солидарност са незапосленим лекарима, међу којима су и њихова деца!

Уколико се настави са завлачењем главе у песак, Србија не само да ће остати на последњем месту у Европи по квалитету здравствених услуга, већ ће ући у светски доњи дом заједно са неразвијеним земљама.

*Професор Медицинског факултета у Београду, председник Секције за хигијену СЛД