Буђење из младих

БЕЗ УСТЕЗАЊА
Време је за промене.
Наравно, у афирмативном смислу, чисто да не буде забуне. Српска поезија је како ствари стоје, у превирању, и то великом. Нови талас младих песника нуди, да тако кажем, умерену револуцију која нема а приори негативан став према својим старијим колегама.
У преводу, букачка филозофија више није на цени.
У чему је главна ствар? У интерактивнијем односу песника и читаоца на плану комуникације, имајући у виду да се поезија све мање чита и да  рецепција није на завидном нивоу. Ситуација у којој има више песника него читалаца ником не одговара, најмање самим песницима. Једном речју, рађа се поезија која се окреће и која се пише у "духу времена", у којој је сваки читалац вредан као сваки стих и у којој нема места за  идеолошке предзнаке.

У том смислу, споменућу три имена (наравно да их има много више!).

Драгана Младеновић (1977) и њене три збирке песама које је до сада објавила "Нема у томе нимало поезије" из 2004, "Распад система" из 2005. и "Творница" из 2006, обједињује поетику лишену сваке конвенције и шаблона. Драганина предност лежи у директном и нимало увијеном језику који је на граници колоквијалности, и који, сигурно, тренутно највише одговара времену у коме живимо. Песме су упућене младој генерацији, говорећи о странпутицама старије генерације. Језички чисте, без великих метафора и симбола, али у којима преовлађује јасан став који је очишћен од сваке идеологије.

Само нека настави!

Број два. Збирком "Гравитација" из 2005, Дејан Чанчаревић (1975) доноси нов глас у коме доминира поетика свакодневног и приватног. Јесте, песме су му такве, без како он каже "уметничког императива и поетске херменеутике", у преводу, не летим високо и не роним дубоко. То је здрав став, без икаквих претензија. Нарочито, ако се има у виду да уметници на почетку својих каријера, као по инерцији, упадају у неразмрсиво клупко које се зове "уметничарење". Најважнија Чанчаревићева црта је што је успео да побегне од монотоније овешталих традиционалних песничких тема и у своју поезију увуче приватан живот обичног човека.

У стилу Срђана Ваљаревића (зар то није довољно!).

Очекујем другу књигу!

И на трећем месту, Милосав Гудовић (1980). Његова премијерна збирка "Вртови и речи" из 2006 је пар еxелланце пример про-модерне језичке поезије која кореспондира са савременим језиком. Гудовић је успео да на малом, да не кажем, фрагментарном простору покаже да је могуће осавременити и ставити заборављене речи у ововременски контекст. Писана у "тешићевском" кључу, са јаким личним тоном у првом лицу. Снажне и динамичне песме у којима има помало и романтичарске традиције.

Иначе, Гудовић је и филозоф!

Још нешто. Српски младопеснички нови талас није никакав договорен конценпт, или не дај Боже, манифест. Свако наступа за себе и заступа своје "вјерују".  То је велика предност, мислим, "школе" и "покрети" су превазиђене ствари после деконструкције. Ипак, чини ми се да постоји нешто око чега би се сви сложили и ујединили. То је да "песму треба приземљити", божовићевски речено.

У то име, дајем и свој глас.

Марко Крстић

-----------------------------------------------------------

Узрок

Ко је могао предвидети све те девијације
Све те девијације противречности
Конфликте муке и болести човека
Нашега века
Реците ми
Ко је могао предвидети сва та
Испољавања шовинистичких страсти геноцид
Ликвидације политичких неистомишљеинка
Хајде рећиће ми
Ко је могао предвидети лични терор
Сивило бирократије владавину примитивизма
У свим тим хуманим системима

(Из књиге "Творница")
Драгана Младеновић

-----------------------------------------------------------

Идеално трошење ничега

Сваки је дан
модерна пост досада
нервоза у прстима
на дугмићима
даљинског управљача
са којег излизана налепница
поручује
твоја будућност је

(Одломак из песме "Идеално трошење ничега", из књиге "Гравитација")
Дејан Чанчаревић

-----------------------------------------------------------

Видик

Пламти над мртвим морем
светиљка једва чекана.

Троше се тврди језици
при стаништима змија и ластавица.

Нетачне, несташне пруге
воде кроз долине камена.

Боравим,
трајем,
пролазим.

Краја им не налазим.