За стадион Ташмајдан до Брача нема доброг камена

Брачки камен, врста кречњака којим ће бити обложене трибине на стадиону Ташмајдан, довољно је чврст и отпоран на влагу и мраз, а упија мање воде него гранит – потврђено је анализама узорака које су урадили стручњаци са Института за испитивање материјала Србије.

У нашој републици, тврде геолози с којима смо разговарали, нема камена таквог квалитета.

– Примедбе да камен са хрватског острва није најбоље решење за гледалиште стадиона Ташмајдан нису коректне. Па ако је добар за Белу кућу, Палату „Србија” или Диоклецијанову палату, зашто да не буде ваљан и за ташмајданско културно добро – каже геолог Зоран Ђајић, председник Удружења „Камен Србије” и члан комисије која је донела одлуку да се брачки камен примени на објекту у Улици Илије Грашанина, баш као што је урађено и пре шест деценија.

– Иако се управа СРЦ „Ташмајдан” свесрдно залагала да се у градњи стадиона не користи брачки, већ неки други, такође увозни, градска комисија то није могла да прихвати, јер би то било додатно трошење новца. У игри је био и гранит из Бразила, Индије и Италије, али смо такве понуде одмах одбили као прескупе. Цене квадрата биле су од 100 до чак 250 евра – објашњава Ђајић и истиче да је било и сасвим опречних сугестија.

– Агенција за инвестиције и становање као инвеститор целог посла инсистирала је да се искључиво користи камен с подручја Србије. Када смо им предочили да је цена домаћег камена приближно једнака брачком, а да при том ту количину камена, такве боје, димензија, дебљине и квалитета у нашој земљи није могуће наћи, приклонили су се кречњаку из Хрватске – наводи Ђајић, не околишајући да каже како је приликом испитивања узорака примећена „склоност” брачког кречњака према хабању.

– То није непремостив проблем. Брачким каменом биће обложена само седишта стадиона, а по њима се неће шетати дан-ноћ. Зато је вероватноћа да ће се брзо похабати веома мала – истиче председник удружења „Камен Србије”, подсећајући да је пре ове одлуке инвеститору предложено, што је и прихваћено, да се обиђу све локације у Србији где се експлоатише украсни камен како би се и сами уверили у квалитет домаћег производа.

Међу стручњацима има и оних који сматрају да одлука о коришћењу брачког камена није најбоља због његове непостојаности. Пре него што су мајстори засукали рукаве и ушли на градилиште омеђено Ташмајданским парком, Абердаревом и Улицом Илије Грашанина, стадион је готово две деценије био запуштен, док су трибине обложене овим кречњаком пропадале муњевитом брзином.

– Ако трибине, па и читав комплекс, не будемо ваљано заштитили и редовно одржавали, сигурно ће доживети исту судбину. Јер, стадион изграђен пре шест деценија није пропао тек тако, већ је за то крива управа спортског центра, која је требало да зна да је заштита камена веома важна – уверен је Ђајић, додајући да је комисија предложила инвеститору да се камен додатно тестира, односно утврди како реагује на заштитна премазна средства.

– Таква средства, која камен штите од влаге и смањују му порозност, имају гаранцију од десет година. Без обзира на то, предложићу граду да се сваке друге године стадион поново „препрска” истим изабраним средством. Уз такву негу, камен би могао да потраје стотинама година – истиче председник „Камена Србије”, подсећајући да и једно једино поленово зрно може да разори структуру сваког камена.

– Такво зрнце може да нађе пут, пусти корен и проклија. С временом корен ће да разори камен, а тада добијамо оно што не желимо, пукотине. Тако је било на старом стадиону, јер о њему нико није ваљано водио бригу – закључује Зоран Ђајић.   

----------------------------------------

Српски противкандидати

Буковички гранит

На локалитету на Букуљи више се не вади овај камен. Фирма „Лаловић гранити” понудила је Градској управи да за потребе обнове стадиона Ташмајдан оживи тај каменолом. Када им је предочено да је потребно да извуку најмање 400 кубика блокова, колико је неопходно за покривање 8.000 квадрата трибина – одустали су, свесни да ни технички ни финансијски не могу да изнесу толики посао. 

Главни недостатак овог камена, од којих се праве коцке за поплочавање и ивичњаци, јесте што у себи садржи пирит, једињење гвожђа и сумпора, које у додиру са водом рђа, што додатно разара структуру камена.

Цена квадратног метра: 45–60 евра

--------------------------------------------------------------------------------------- 

Камен из Скржута, Златибор

Овим мермером у Београду је поплочано шеталиште од Саве до Дунава, поред хотела „Југославија”, а свако ко је прошао туда могао је да се увери у како лошем стању су камене плоче. У пракси се показало да лако пуцају, па је „златиборска опција” одбачена. Овај мермер био је у жижи пажње јавности пре четири године, када је објављено да га је за своја здања пазарила компанија „Мајкрософт”.  

Цена квадратног метра: 45–60 евра

-------------------------------------------------------------------------- 

Дацит из села Славковица код Љига

Ова врста гранита доказала је постојаност свуда где је примењена, па је без полемике прихваћено да њоме буде поплочано 4.000 квадрата централног „подијума” стадиона Ташмајдан. И он се користи за израду камених коцки и ивичњака.

Цена квадратног метра: до 60 евра