Девет година робије „неофиреру”

Шеф аустријских неонациста Готфрид Кисел осуђен је јуче у Бечу на девет година робије због неонацистичке агитације „на више нивоа”, са крајњим циљем подстицања преврата и потоњег завођења националсоцијалистичке диктатуре – у Аустрији и у Немачкој, али и у земљама у суседству које, по Киселовом тумачењу, употпуњавају животни простор припадника немачке расе, саопштило је аустријско министарство правде.

Несуђени вођа „аријевских народа алпско-дунавске регије”, како је Кисел неретко представљан на митинзима екстремне деснице, осуђен је „само” као иницијатор у међувремену угашеног неонацистичког интернет портала „Алпе–Донау–Инфо” и електронског форума „Alinfodo.kom”. На то дело је усредсређена оптужница, а јавни тужилац Ханс Петер Кронаветер образложио је одустајање од подизања оптужбе по другим тачкама чињеницом да је тужилаштво располагало индицијама које је било тешко доказати „с обзиром на (постојећу) спрегу неонациста и помагача, активних на свим нивоима друштвеног и политичког живота”.

Судији Земаљског суда Мартини Краинц била је довољна оптужница за подстицај преврата посредством интернета да би изрекла, за аустријске прилике, драстичне казне.

Уз девет година робије изречених Киселу, осудила је неправоснажно и двојицу његових „ађутаната” на укупно једанаест и по година затвора. Феликса Б. чека седам, а Вилхелма А. четири и по године затвора. Имена помагача званично се не саопштавају, у складу са законом, а обојица су, за разлику од Кисела, први пут дошли у сукоб са законом због ширења националсоцијалистичке идеологије.

Киселу, иначе, прети повишење казненог оквира ка горњој граници прописаној законом до – двадесет година робије. „Идол свенемачких националсоцијалиста”, како је себе видео, осуђен је по трећи пут у „политичкој каријери” сумњивог квалитета. Први пут му је 1984. године изречена условна казна, без временског оквира, због оспоравања права Аустрије на сопствену државу.

„Разбићемо ову надридржаву”, изјавио је Кисел, тада посланик бившег слободарског лидера Јерга Хајдера, пред америчким новинарима указујући на исправност својевременог „аншлуса” – припајања Аустрије Немачкој у епохи Адолфа Хитлера.

Десет година касније, 1994. године, Кисел је осуђен на једанаест година робије због забрањене политичке агитације у оквиру забрањене неонацистичке организације ВАПО – Народу одана, ванпарламентарна опозиција. На висину казне је утицало то што је Кисел наредио и предводио обуку паравојних одреда, припреманих да врше атентате и диверзије – по угледу на палестинске командосе.

После превременог пуштања на слободу, од 1999, Кисел се посветио агитацији „у интересу немачког народа”. Његово јавно представљање да није нациста већ „социјалиста националног кова – национал(ни) социјалиста” годинама је толерисано – све до 2011. године када су у Немачкој зазвонила звона на узбуну. Тамошњи безбедносни органи су осумњичили Кисела да је водећи идеолог неонацистичке сцене Немачке. Стављено му је на терет, штавише, да је био покретач акција које би довеле до грађанских немира у покрајинама Тирингији, Саксонији и Бранденбургу.

Хапшење Кисела уследило је исте године, пошто је немачка обавештајна служба БНД запленила документ о споразуму аустријских и немачких неонациста са чешким десничарским покретом Национални отпор. Документ је назван „Међудржавни уговор”, а реч је о споразуму нациста три земље о враћању Судетске области законитом власнику – Немачкој – па се у полицијском и обавештајном жаргону сада говори о „Тројном пакту 2”.

Кисел није признао кривицу за дело због којег је осуђен. Предвиђајући, међутим, да неће моћи да избегне осуду – ни у Аустрији, ни у процесима који му тек предстоје у Немачкој – изјавио је да није крив, већ да је неко „копирао” његове идеје које ће кад-тад бити остварене. При томе је указао на текст „химне” својих следбеника који гласи: „Још смо у илегали, али већ сутра, да, сутра ће почети нова будућност.”