Корисна сестринска помоћ интернационале
Ивица Дачић, председник СПС-а, пожалио се да је ДС спречио њихов одлазак на конгрес Партије европских социјалиста. Тој оптужби социјалисти су додали и другу – да демократе коче њихов пријем у Социјалистичку интернационалу.
Демократе су одмах обе тврдње прогласиле нетачним и бесмисленим, а до јавности је доспело да Дачића и његове у левичарској организацији пре свега не желе комшије, социјалдемократе из БиХ и Црне Горе, али и из Холандије, Шведске, Велике Британије…
институцијама важно. Упућени тврде да је као један од услова за прављење коалиционе владе с демократама 2008. године био и његов захтев да Борис Тадић погура социјалисте у европску заједницу левичара.
Просечан бирач у Србији вероватно не разуме зашто је важно за домаће странке да буду у некој од интернационала: десничара-народњака, социјалиста-левичара и либерала. Он вероватно не памти ко је од европских левичара дошао да минулог пролећа подржи Тадића на изборима а још мање се сећа да је ДСС из протеста због политике према Космету напустио чланство у народњачкој интернационали, за коју је заинтересован СНС, али мора проћи процедуру.
ЛДП је члан ЕЛДР-а који у институцијама ЕУ представља милионе бирача у Унији који гласају за либералне и демократске партије. ЛДП је пуноправни члан а за његов пријем су се посебно заложили представници сродних политичких странака из Немачке, Велике Британије, Шведске, Холандије и свих земаља региона.
ЛДП истиче податак да је дан после пријема конгрес ЕЛДР-а усвојио Резолуцију којом европски либерали и демократе позивају владу и парламент Холандије да преиспитају ставове поводом позиције Србије и да размотре ратификацију ССП-а и Прелазног трговинског споразума са Србијом. У Резолуцији се као један од разлога за њено усвајање, посебно, узима у обзир и чињеница да је ЛДП постао пуноправни члан ЕЛДР-а.
Владимир Гоати, директор организације „Транспарентност Србија”, каже да постоје принципи и у народним и у социјалдемократским партијским групацијама.
„Постоји и сестринска помоћ, што не значи да добијају репертоар идеја, али, на пример, омогућавају да подмладак партије лакше дође на семинар. Кад сестринска партија дође на власт може више да помогне у предизборној кампањи, како би се привукли неопредељени бирачи. Организују се семинари око проблема привлачења нових чланова, млађих или старијих, за шта постоје стручњаци који дају лекције како се добија јача подршка. Важно је и да ли сте пријатељ с неким ко је постао шеф партије.”
Гоати наводи случај Бориса Тадића, бившег председника Републике, који је приман у Хрватској а тај позив не долази садашњем председнику.
„То је и коефицијент људскости – симпатије или антипатије, без обзира на то којој међународној групацији припадају странке.”
Гоати каже да сада нема више антисистемских партија и да су разлике у међународним породицама све мање због одсуства фашиста или комуниста.
„Од пада Берлинског зида важно је да сте у некој међународној партији. То може да изгледа као симболика, али се може добити помоћ од сестринске партије која не може да направи чудо, али може да вам отвори врата и да вам да међународни легитимитет.”
Сузана Грубјешић, чланица Председништва УРС-а, каже „да је Србија чланица ЕУ и ми би били пуноправна, а не придружена чланица Европске народне партије. Добитак је у контактима и сарадњи с многим најзначајнијим европским партијама и политичарима. На самитима ЕПП-а седим са 17 од 27 шефова држава или влада земаља чланица ЕУ, на којима се одлучује о свим кључним питањима везаним за будућност Уније.”
Наташа Вучковић, потпредседница ДС-а, објашњава да учешће у међународним страначким форумима омогућава странци да успостави контакте, сарађује размењујући искуство и да учествује у расправама о политичким идејама и програмима на ширем простору, регионалном, европском и глобалном нивоу.
„Поред тога, спољнополитички ставови једне земље формирају се и кроз искуство у међустраначкој сарадњи, на основу познавања прилика и људи, постојању одређеног политичког поверења, па и подршке, јер припадате једној политичкој породици. Међустраначка ’дипломатија’ зато има посебно место у свеукупним дипломатским напорима да се унапреди међудржавна сарадња.”
„ДС је као члан Социјалистичке интернационале и као придружени члан Партије европских социјалиста значајно оснажио своје капацитете, нарочито кроз сарадњу с фондацијама сестринских странака. То је за нас био и одличан вид комуникације у нашем настојању да мењамо негативну слику о Србији и да на тај начин умањимо ту инерцију подозрења која постоји у делу међународне јавности када је реч о Србији. Та слика се мења постепено, а обострано поверење се гради ако сте доследни и одговорни”, каже Наташа Вучковић.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


