Спавање и моралне дилеме

Неколико непроспаваних ноћи не утиче само на јутарњи мамурлук и целодневну смушеност појединца, већ може негативно да утиче и на његово морално расуђивање, утврдили су научници с вашингтонског Војног института за медицинска истраживања Валтер Ред. Војни медицински стручњаци који су о резултатима истраживања јавност упознали на страницама стручног часописа "Слип", установили су да је група добровољаца – војника, после две непроспаване ноћи имала проблема при доношењу брзих одлука у емоцијама набијеним ситуацијама.

То би могло да буде веома важно сазнање када су у питању друге професије, међу којима и лекарска. Наиме, лекари имају честа ноћна дежурства током којих су присиљени да доносе брзе одлуке а понекад су ситуације веома тешке, често критичне по живот пацијента. Од раније је већ познато да премало сна може да поремети многе важне животне функције, међу којима посебно концентрацију и памћење. Неки људи тврде да су им довољна три сата сна дневно да би се осећали одморним, за разлику од других који тврде да им је потребно и до једанаест сати.

Стручњаци уопштено саветују да би просечно осам сати сна појединцу требало да буде довољно за нормално функционисање током дана. Истраживачи Војног института из Вашингтона упозоравају да резултати овог истраживања не говоре о томе како непроспаване ноћи утичу на неког да постане неморалан, када је реч о његовим моралним уверењима.

"Наши резултати једноставно упућују на закључак да човек после неколико непроспаваних ноћи постаје селективно спорији кад размишља о личним моралним дилемама често везаним за неке важне одлуке. Могуће је да недостатак сна успорава способност мозга да прими неке когнитивне и емоционалне информације потребне да би се суочио са решавањем озбиљним моралних дилема", објаснили су.

Током овог истраживање у коме је учествовало 26 здравих војника, од њих је затражено да реше неке хипотетичке ситуације, односно морали су да одговоре је ли решење које им је понуђено добро или лоше. Научници су, такође, установили да емоционална интелигенција утиче на способност особе да схвати сопствене и туђе емоције и да успостави делотворан однос с другим људима. Истраживање је показало да су особе са посебно добро развијеним емоционалним и друштвеним способностима мање подложне негативном дејству неспавања на морално расуђивање.

Постоје индиције према којима се неки аспекти емоционалне интелигенције могу развијати и побољшавати. Та би информација могла да буде веома корисна, сматрају истраживачи, јер би се могао испитати резултат циљаног рада на емоционалним способностима код особа које се готово свакодневно суочавају с моралним дилемама у стресним условима, попут, на пример, лекара.