Spavanje i moralne dileme

Nekoliko neprospavanih noći ne utiče samo na jutarnji mamurluk i celodnevnu smušenost pojedinca, već može negativno da utiče i na njegovo moralno rasuđivanje, utvrdili su naučnici s vašingtonskog Vojnog instituta za medicinska istraživanja Valter Red. Vojni medicinski stručnjaci koji su o rezultatima istraživanja javnost upoznali na stranicama stručnog časopisa "Slip", ustanovili su da je grupa dobrovoljaca – vojnika, posle dve neprospavane noći imala problema pri donošenju brzih odluka u emocijama nabijenim situacijama.

To bi moglo da bude veoma važno saznanje kada su u pitanju druge profesije, među kojima i lekarska. Naime, lekari imaju česta noćna dežurstva tokom kojih su prisiljeni da donose brze odluke a ponekad su situacije veoma teške, često kritične po život pacijenta. Od ranije je već poznato da premalo sna može da poremeti mnoge važne životne funkcije, među kojima posebno koncentraciju i pamćenje. Neki ljudi tvrde da su im dovoljna tri sata sna dnevno da bi se osećali odmornim, za razliku od drugih koji tvrde da im je potrebno i do jedanaest sati.

Stručnjaci uopšteno savetuju da bi prosečno osam sati sna pojedincu trebalo da bude dovoljno za normalno funkcionisanje tokom dana. Istraživači Vojnog instituta iz Vašingtona upozoravaju da rezultati ovog istraživanja ne govore o tome kako neprospavane noći utiču na nekog da postane nemoralan, kada je reč o njegovim moralnim uverenjima.

"Naši rezultati jednostavno upućuju na zaključak da čovek posle nekoliko neprospavanih noći postaje selektivno sporiji kad razmišlja o ličnim moralnim dilemama često vezanim za neke važne odluke. Moguće je da nedostatak sna usporava sposobnost mozga da primi neke kognitivne i emocionalne informacije potrebne da bi se suočio sa rešavanjem ozbiljnim moralnih dilema", objasnili su.

Tokom ovog istraživanje u kome je učestvovalo 26 zdravih vojnika, od njih je zatraženo da reše neke hipotetičke situacije, odnosno morali su da odgovore je li rešenje koje im je ponuđeno dobro ili loše. Naučnici su, takođe, ustanovili da emocionalna inteligencija utiče na sposobnost osobe da shvati sopstvene i tuđe emocije i da uspostavi delotvoran odnos s drugim ljudima. Istraživanje je pokazalo da su osobe sa posebno dobro razvijenim emocionalnim i društvenim sposobnostima manje podložne negativnom dejstvu nespavanja na moralno rasuđivanje.

Postoje indicije prema kojima se neki aspekti emocionalne inteligencije mogu razvijati i poboljšavati. Ta bi informacija mogla da bude veoma korisna, smatraju istraživači, jer bi se mogao ispitati rezultat ciljanog rada na emocionalnim sposobnostima kod osoba koje se gotovo svakodnevno suočavaju s moralnim dilemama u stresnim uslovima, poput, na primer, lekara.