Каса: Нећемо у Мађарску

Суботица – Представници мађарске мањине у Србији јуче су на скупу одржаном у Суботици у организацији Савеза војвођанских Мађара, којем су присуствовали и лидери других мађарских партија у Војводини, изнели низ критика на рачун односа Мађарске према сународницима који живе у северној српској покрајини.

Организатори су очигледно проценили да ће увођење шенгенскe визe за улазак у Мађарску од 1. јануара следеће године, што је био и повод за овај својеврсни свемађарски конгрес, највише погодити војвођанске Мађаре, за које та виза не значи само слободно путовање по европским земљама потписницама овог споразума, већ пре свега контакт са земљом матицом.

Лидер СВМ-а Јожеф Каса са жаљењем је констатовао да је за протеклих 20 година националистичка еуфорија у Србији, државу која је могла бити прва чланица Европске уније претворила у земљу која ће јој се последња прикључити, a није поштедео ни Будимпешту.

– Ни на северу нас не чекају раширених руку, спремни су да нам помогну само ако напустимо своја вековна огњишта и преселимо се у Мађарску. А ми то нећемо –рекао је Каса.

Одбијање мађарских власти да војвођанским Мађарима дају двојно држављанство, а тај став потврдио је и референдум одржан у Мађарској 5. децембра 2005. године, очигледно је једна од најболнијих тема у односима између матице и њене војвођанске дијаспоре.

Андраш Агоштон, председник Демократске партије војвођанских Мађара, рекао је да њима не требају милиони форинти помоћи већ двојно држављанство, док је Шандор Пал, лидер Демократске заједнице војвођанских Мађара, био најоштрији у осуди Будимпеште замерајући што је уопште мађарска власт расписивала референдум на тему двојног држављанства, сматрајући да је то питање требало да уреди влада.

И док су лидери мађарских партија у Војводини, као и представници цркава са много емоција расправљали о овом питању, др Марта Фекси-Хорват, државни секретар Министарства спољних послова Мађарске, изнела је конкретне податке о процедури увођења шенгенске визе наглашавајући да је то неминовност којој се сви морају прилагодити. Она је истакла улогу Мађарске која је унутар ЕУ успела да цену визе са 60 смањи на 35 евра и подсетила да се прва виза издаје на годину дана, а након тога Мађарска нема разлога да ускрати визу на пет година.

Виза је бесплатна за пензионере, средњошколске групе, људе укључене у научне пројекте или хуманитарни рад и за здравствене организације. Међутим, цена визе је мања ставка у односу на обавезно осигурање, које се плаћа, и сугерисала је агенцијама и бироима који ће издавати визе да преузму на себе и издавање осигурања како би се смањио број посредника.

Марта Фекси-Хорват је рекла да постоји иницијатива Мађарске да у дужини од 50 километара од границе између Србије и њеног северног суседа важи малогранични пасош. Сада је, како је рекла, на Београду да иницира повратак ове исправе, која је укинута током прошле деценије, а моћи ће да је добију сви који најмање пет година имају боравак у овој пограничној зони. Агоштон и Пал били су против ограничења од 50 километара, јер би то поделило мађарски корпус у Војводини.

Иначе, Мађарска је за војвођанске Мађаре пре више од пет година увела такозвану мађарску легитимацију којом остварују одређене бенефиције на територији северног суседа, а за улазак у Мађарску виза је потребна од 2003. године, бесплатна је и важи само за мађарску територију, а конзулати и амбасаде имају обавезу да је издају у року од 24 часа, али у пракси она се добија за свега неколико сати.