Понедељак, 22.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Дачић: Милановић у среду у Београду

Дачић: Милановић у среду у Београду
Зоран Милановић

БЕОГРАД – Председник Владе Србије Ивица Дачић рекао је Танјугу да ће се у среду у Београду састати са хрватским премијером Зораном Милановићем.

Главне теме разговора двојице премијера биће регионална и сарадња две државе и подршка на путу европских интеграција.

Милановић ће у Београду разговарати само са премијером Дачићем, а посета престостоници Србије биће реализована на предлог хрватског премијера.

Дачић је прошле седмице казао да је спреман да се састане са хрватским колегом и истакао да две државе морају да сарађују, буду практичне и да остваре комуникацију која ће им омогућити да њихови односи не буду као у леденом добу.

Милановић у Београд долази, први пут од ступања на дужност премијера маја прошле године.

Председник Хрватске Иво Јосиповић је недавно рекао да је добро је што ће доћи до сусрета српског и хрватског премијера, јер ће тај сусрет, након неких неприхватљивих порука из Београда, поново окренути односе двеју земаља у добром правцу.

Да се ради на припреми сусрета двојице премијера потврдила је још раније Танјугу шефица хрватске дипломатије Весна Пусић .

Аналитичари: Посета добар корак,али долази на иницијативу ЕУ

Посета хрватског премијера Зорана Милановића Београду, према оценама српских аналитичара, значи „отопљавање” односа две земље, али и да до ње долази на иницијативу ЕУ и да ће односи Србије и Хрватске још деценију, две пролазити кроз фазу топло-хладно.

Председник Владе Србије Ивица Дачић рекао је Танјугу да ће се у среду у Београду састати са хрватским премијером и поручио да ће главне теме разговора двојице премијера бити регионална и сарадња две државе и подршка на путу европских интеграција.

Некадашњи амбасадор Србије у Немачкој Огњен Прибићевић је за Танјуг рекао да ће та посета допринети „отопљавању” односа две земље после шест-седам месеци њиховог заоштравања.

„Не треба, међутим, превише очекивати од ње. Још деценију, две односи ће пролазити кроз фазу топло-хладно зависно од политичких догађаја. Биће потребно сигурно неколико деценија да ти односи добију један нормалан и умерен ток, где би се односи базирали на економској и културној размени, а не на размени између политичких елита”, указао је Прибићевић.

Биће потребно, према његовим речима, доста времена да Србија и Хрватска изграде односе попут Шведске и Норвешке или Финске.

„То је због тога што данас Београд и Загреб гледају према Берлину и Бриселу и у великој мери се регионална сарадња запоставља. И овај достигнути ниво је у већој мери резултат пристиска ЕУ, него неке искрене жеље било с једне и друге стране”, сматра Прибићевић.

Са Прибићевићевом оценом о утицају ЕУ који су резултирали посетом сагласан је и професор Факултета политичких наука и некадашњи амбасадор Србије у Француској Предраг Симић.

Заоштрени односи Србије и Хрватске који трају већ скоро пола године, према Симићевим речима, нису прихватљиви ни за Хрватску, њихове суседе, а најмање ЕУ, за коју каже, да верује да стоји иза иницијативе доласка хрватског премијера.

„Ова посета значи крај полугодишњем замрзавању односа после избора у Србији које није имало подлогу у реалном погоршању територијалних спорова или другом, него у перцепцији која у Загребу постоји према новој владајућој коалицији у Србији, нарочито појединим личностима”, рекао је у изјави Танјугу Симић.

Прибићевић је додао и то да су односи Србије и Хрватске овакви у последње време, јер Београд нема интереса за оно сто се дешава у Хрватској изван повратка избеглица и решавања њиховог имовинског проблема.

„За то постоји интерес, а за све друго не. Не постоји интерес за њихову културу, спорт нема ни економског интереса. Није много другачије ни у Хрватској, иако је тамо интерес већи за ово што се овде дешава”, закључио је Прибићевић.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.