Весна Долонц – дар за српски тенис

Мелбурн – Весна Долонц је прави дар за српски тенис. Откако је у мају решила да заигра за домовину свог оца, 23-годишња Московљанка игра све боље, а јуче је у Мелбурну наговестила реалну могућност да после овог турнира први пут имамо четири тенисерке у првих сто. Дуел са Аустралијанком Роговском је био жесток, трајао је два сата и 58 минута. Долонцова је неколико пута била близу елиминације, али је увек успевала да се, пре свега захваљујући великој борбености, извуче и победи са 5:7, 7:5, 8:6.

– Било је 4:1 за њу у трећем сету, сервирала је за 5:1. На 6:6 је било опасно, али сам је добро нападала и победила. Нисам играла добро, али се нисам предавала. Имам борбени карактер – рекла је Долонцова и објаснила зашто је узела наш пасош. – Боље ми је да играм у Србији јер су људи тамо више за спорт него у Русији. Србија је отаџбина мог тате, а то значи и да је моја. Желим да донесем добре резултате Србији.

Задовољна је и због добре подршке с трибина:

– Данас сам имала навијаче из Холандије, Србије и Русије. Већ две године живим у Дорну у Холандији, код Утрехта, имам тамо тренере и за тенис и за фитнес.

Следећа ривалка је много опаснија, али и за њу има јак адут. Францускиња Бартоли је 11. на свету, међутим, у једином досадашњем дуелу је поражена од Долонцове – баш пре две године на истом месту.

Већ осам месеци Весна Долонц чека зелено светло ИТФ-а да заигра за нашу репрезентацију у Фед купу.

– Волела бих да играм за Србију, надам се да ћу брзо добити дозволу како бих могла за месец дана да играм у Нишу против Словачке.

Једна је од ретких тенисерки која је већ у браку. Удала се млада и за обичне прилике, а камоли за тенис.

– Немам деце, како да имам када мужа виђам једном у два месеца – нашалила се на сопствен рачун.

Доста добро говори српски, мада још није задовољна:

– Учим језик сама, јер ми тата живи у Москви а ја сам у Холандији и немам с ким да вежбам. Сада читам на српском, гледам филмове на српском, причам са татом преко скајпа. Није ми много тежак, јер сам као мала слушала како прича мој отац, али никад нисам живела у Србији. Надам се да ћу сада имати прилику да причам када дођем. Мој тата је из Ниша и волела бих тамо да живим. Била сам тамо, имам пријатеље. Лепо је и у Београду. Лепо ми је у Србији, није важно где сам.

В. В.