Викенд за неформални контакт Тадића и Коштунице?

Састанак председника и премијера Србије Бориса Тадића и Војислава Коштунице на којем би, како се очекује, требало коначно да буде решена дилема да ли ће Србија добити нову владу или нове изборе, за људе из врха, како Демократске странке, тако и Демократске странке Србије, и даље је велика непознаница. Нико од високо рангираних функционера ДС-а и ДСС-а, наиме, није јуче могао да нам каже да ли ће и када до тог састанка доћи, а исти одговори стизали су и од људи блиских кабинету српског председника, односно премијера. Саговорници "Политике" нису, међутим, искључивали могућност да викенд буде искоришћен за неку врсту неформалног контакта.

И док неки од функционера у овим партијама изјаву Божидара Ђелића, кандидата ДС-а за председника владе, за "Вечерње новости", да неће бити премијер тумаче као потврду да је постигнут договор да Коштуница и у наредном периоду остане на челу министарског кабинета, извори "Политике" из обе странке тврде да још постоје крупна нерешена питања.

Реч је углавном о кадровским решењима, а према једној верзији међустраначка трговина тренутно обухвата пакет у којем су министарства унутрашњих послова, одбране и спољних послова и место начелника Генералштаба Војске Србије.

Извор "Политике" близак врху ДС-а, наиме, тврди да је договорено да ресором унутрашњих послова у новој Коштуничиној влади руководи Драган Шутановац, потпрeдседник ДС-а, док би његов претходник Драган Јочић (ДСС) преузео министарство одбране.

Проблем је, међутим, у томе што Борис Тадић не жели да се заједно са Министарством одбране одрекне и начелника Генералштаба Здравка Поноша, што траже из ДСС-а. Као компензацију за Поношев останак на функцији, из ДСС-а су, како тврди саговорник "Политике", демократама понудиле да одустану од Вука Јеремића, Тадићевог саветника, као кандидата за будућег првог човека српске дипломатије.

Упућени, међутим, не верују да је повремено истицање Коштуничиног саветника Владете Јанковића као могућег министра спољних послова ишта више од притиска на Тадића да се одрекне Јеремића и за то место кандидује неког другог.

Извори блиски народњачкој коалицији, међутим, тврде да се и у ДСС-у суочавају са тешкоћама, јер Јочић није вољан да полицијску фотељу замени војничком. Други проблем је лидер Нове Србије Велимир Илић који се и даље не мири са "цепањем" Министарства за капиталне инвестиције да би били намирени кадрови ДС-а, али саговорници "Политике" тврде да ће Илић на крају ипак да попусти.

Аналитичари верују да ће преосталих месец дана, колико је остало до истека рока за формирање владе, чије би пробијање по аутоматизму изазвало распуштање Скупштине и расписивање нових избора, партије које су досад биле укључене у преговоре о влади, а то је поред ДС-а и ДСС-а још и Г17 плус, искористити да ипак постигну договор о конституисању извршне власти. Разлог је, према њиховом мишљењу, крајње једноставан – избори им никако не одговарају.

Аналитичар Зоран Стојиљковић, мисли да је реално очекивати да ће до краја априла Србија ипак добити нову владу коју ће чинити ДС, ДСС и Г17 плус.

Он је у изјави Танјугу оценио да не може дуго потрајати "продужење стања готово институционалне анархије са функционисањем малог броја институција" и додао да се и "стање продуженог важења буџета и неконституисања Скупштине може максимално пролонгирати до краја маја".

– Претпостављам да ће то бити озбиљни разлози да се готово замрзнути преговори наставе – закључио је он.

Аналитичар Јово Бакић сматра да ће ДС, ДСС и Г17 плус, уз подршку мањинских партија формирати владу, јер, како је рекао, верује у "елементарну интелигенцију и себични интерес странака које треба да формирају ту владу".

– У Србији је, међутим, све могуће, тако да не треба искључити ни могућност нових избора – рекао је Бакић за Танјуг.

Бакић је објаснио да су странке демократске оријентације, које би требало да формирају владу, свесне чињенице да би на новим изборима прошле слабије него на минулим, те је у њиховом интересу да се ти избори не распишу.

Уколико влада не буде формирана до 14. маја, биће расписани нови избори, који би требало да се одрже најкасније до 13. јула, односно 60 дана после расписивања избора.