Најнеобичнији ресторани на свету

Од колача од бундеве са јаворовим сирупом, до воћног десерта са личијем, све Кантуове комбинације у потпуности су инвентивне. Као и већина његових савременика, укључујући Вилија Дифрена из њујоршког ресторана WD-50, и Хестона Блументала, из ресторана "The Fat Duck" у Брају близу Лондона. Канту, иначе залуђеник за уређаје које у слободно време поправља и поклања велику пажњу кувању као науци, да би стварао храну коју људи морају да "виде да би веровали да могу да је једу".

На пример, за једно јело је потребан течни нитроген да би се од струганог манга створила илузија сира који се топи. А многа Кантуова јела припремају се помоћу ласера "class IV", којим се храна скува за рекордно време. Наравно, врхунски укус је ипак Кантуов главни циљ. Али опет, чему сва та галама око неколико укусних залогаја? Да ли су гости ових дана више опседнути представом него састојцима?

На неки начин, јесу. Канту каже да су гостима досадили обични оброци. Према истраживању Националне асоцијације ресторана, он је у праву. "Не само да има много већи број ресторана него што је раније било регистровано, већ влада и већа разноликост у врстама кухиње, као и у специјализованим концептима", каже Хадсон Рил, виши потпредседник службе за истраживање и информације. За следећу годину предвиђа да ће продаја угоститељске индустрије наставити раст и да ће достићи суму од 537 билиона долара на националној основи, што је за пет одсто више него у 2006. години.

Са растућом конкуренцијом, главни кувари схватају да је "концептуално" обедовање у ствари други начин да се "ствари зачине".

У бриселској "Вечери на небу", столови висе у ваздуху помоћу крана.

Заборавите необична главна јела: ресторан "Dans Le Noir" у Паризу оставља своје госте буквално у мраку. Особље ресторана су првенствено слепи и људи оштећеног вида. Оснивачи Едуар де Брогли и Етјен Буасрон верују да чин конзумирања хране постаје пријатнији када се ослањате на неко друго чуло осим вида. Укус, мирис и додир – сада је дошао њихов тренутак. Овај концепт је постигао такав успех да су Брогли и Буасрон недавно отворили своје испоставе и у Лондону и Москви.

Шеф кухиње Феран Адрија Акоста, који води ресторан "El Bulli" у месту Росес на Коста Брави у Шпанији, до те мере је посвећен кулинарском перфекционизму да је ресторан отворен само од априла до септембра, остављајући Акости шест месеци да у својој лабораторији "El Taller" усаврши мени од тридесетак јела. Његова стратегија се исплатила – ове године, магазин "Restaurant" прогласио је "El Bulli" најбољим рестораном на свету.

Хадсон Рил каже да су методе кувара попут Акосте и, однедавно, Кантуа наишле на одличан пријем, јер посетиоци ресторана, посебно у Сједињеним Државама, сада више знају о храни и због тога се мање плаше да пробају нове ствари. Другим речима, одважнија непца прихватају и одважнија јела.

"У основи, сваки добар кувар је делом хемичар, а делом занатлија", приметио је Рил. "База знања у области обе ове компоненте у суштини је сада већа него икада пре. То пружа могућност не само да се ово знање усавршава, већ и да се усавршава на профитабилној основи".

Наравно, понекад се такви екстремни концепти обедовања покажу и као погрешни. У сада већ бившем "Cafe Ke′ilu" у Тел Авиву, Израел, људи су плаћали пет америчких долара да би се "претварали" да једу. Ресторан је, разумљиво, пропао када су се гости уморили од тога да остају гладни.

Канту планира да своје специфично знање, осим на менију ресторана "Мото", употреби и на другом месту – у будућности се може очекивати да многи његови производи, који тек треба да буду патентирани, почну да се продају по бакалницама. "Почећемо да на све стране избацујемо производе који ће се наћи на вашим полицама", поручује Канту.

Авантуристичке квржице чула укуса на нашем језику су спремне и чекају. Извор: www.hedonizam.com.