Бодљикава жица на Марици

Постављање заштитне ограде на Марици, граничној реци између Грчке и Турске, пресекло је један од главних илегалних путева за избеглице које из Азије и са Блиског истока покушавају да стигну до западне Европе.

Заштитна ограда од бодљикаве жице, дуга 10,5 километара, високачетири метра, завршена је прошлог месеца и коштала је више од тримилиона евра.

Према првим извештајима које стижу с обе обале Марице, коју Грци називају Еврос а Турци Мерич, локално становништво јеконачно одахнуло. Граничну реку је досад дневно покушавало да пређеи по сто емиграната а сада свега неколицина.

Проблем тиме ипак није решен јер имигранти траже и проналазе друге коридоре употрази за бољим животом који их, како верују, очекује у ЕУ.У Анкарии у Атинису свесни да је проблем само ублажен. Избеглице се прилагођавајуновој реалности и покушавају да од Турске преко Егејског мора стигнудо Грчке, и даље преко Бугарске, Македоније, Србије и Албаније, доземаља ЕУ.

Према извештајима агенција авантуре у старим и пренатрпаним чамцима су у неколико случајева већимале фаталан завршетак. „Свака земља, па и Грчка, има право да штити своје границе, алипостављање ограде на Евросу неће решити проблем. Имигранти ћесада покушати да нађу друге, најчешће опасне путеве како би стигли дозападне Европе“, каже портпарол УНХЦР Кети Кенајлу.

Директор турске асоцијације за Солидарност са избеглицама Пирил Ерчобан такође сматра да је пресечен само један коридор који јепоследњих година најчешће коришћен. Они који беже од сиромаштва ипрогона у својим земљама сада спас траже и налазе преко Егеја иБугарске која има порозне границе, истиче он. Тога су очигледно свесниу Атини, па полиција већ појачава патроле у Егеју у чему јој помажу иприпадници Фронтекса, службе ЕУ за контролу граница.

Турска и Грчка последњих година су на удару имиграната који стижу из Авганистана, Пакистана, Ирака и других земаља Блиског истока. Проблем се сада још више заоштрио због рата у Сирији из које је ујугоисточну Анадолију већ стигло 150.000 избеглица .

У Грчкој се тачно не зна колико је последњих година стигло избеглица, пошто многи нису регистровани. Процењује се да се ради о најмање 300.000 лица, не рачунајући имигранте који су у време распадакомунистичког режима Енвера Хоџе пребегли из Албаније. Ти људи честоне бирају средства да би преживели, баве се криминалом, препродајомдроге и проституцијом. У Атини критикују Турску да чини мало, готово ништа, да избеглицеврати одакле су стигле и да их олако пропушта на запад како би сератосиљала нежељених гостију.

Готово истоветне оптужбе у последњевреме могу се чути и у Македонији на адресу Грчке која такође настојида се ослободи имиграната. У Анкари одбацују те оптужбе и истичу да је то глобални проблем који не могу саме да реше две земље. У то треба још више да се укључеУједињене нације а поготово ЕУ која пре свега мора дасклопи уговоре о реадмисији са трећим земљама из којих најчешће стижу избеглице.