Чекајући појефтињење руског гаса

Цена гаса од 488 долара за 1.000 кубика, по којој Србија купује гас из Русије, неприхватљива je и она мора да буде нижа, изјавио је јучеПетар Станојевић, помоћник министра енергетике, додајући да је према прогнозама Ројтерса цена руског гаса за Европу око 370 долара за 1.000 кубика.

Он је изнео и податак да Енглеска купује гас по цени од 230 долара за 1.000 метара кубних и запитао се, да ли привреда Србије може да буде конкурентна с привредама тих развијених земаља које плаћају нижу цену гаса.

Станојевић је навео да је Србија једина земља у југоисточној Европи која није склопила уговор о испорукама гаса за ову годину, истакавши да је то у надлежности „Србијагаса” који то треба да договори, а да држава може само да помогне у томе, а не да купује и уговара цену гаса.

Упитан да прокоментарише ове тврдње Душан Бајатовић, генерални директор „Србијагаса” каже за „Политику” да Енглеска можда и има јефтинији гас од Србије, али га она не добија из Русије, него из Северног мора, те да Србија после Румуније има најјефтинији гас у овом делу Европе, што се може проверити у сваком моменту. С тим што Румунија има 60 одсто свог гаса, а ми свега 15 процената.

– Циљ Србије је да уговори што јефтинији гас и слажем с помоћником министра да треба да имамо још нижу цену гаса. На томе озбиљно радимо, а први ефекти ће се видети одмах по потписивању дугорочног уговора, с највећим снабдевачем руским „Гаспромом”, што би требало да буде врло брзо, појаснио је Бајатовић.

Србија, додаје, у овом часу за 1.000 кубика плаћа 421 долар. Потписивањем дугорочног уговора та цена ће пасти на око 400 долара, да би убрзо била још нижа –у просеку око 375 долара, каже први човек „Србијагаса” и додаје да не треба изгубити из вида ни чињеницу да је та цена још повољнија пошто „Србијагас” део испорука гаса за индустрију Русима плаћа робом.

Све и да хоће Србија нема могућности да се снабдева гасом из другог извора осим из Русије преко Украјине и Мађарске, којој се за трошкове транспорта плаћа 42 до 43 долара за 1.000 кубика, док је реална цена око 21 долар, двоструко нижа, због чега је цела ствар на арбитражи и очекује се да половином наредне године добијемо одговор суда. Само ови трошкови оптерећују цену гаса за око 25 одсто на 1.000 кубика. 

Уговор с Русијом о дугорочним испорукама је, тврди, за класу бољи од оног који има регион зато што се руски партнер обавезао на дугорочне и уредне испоруке и то тако што „Србијагас” у сваком часу може да повуче онолико гаса колико му треба, али и ако му не треба да га не преузима, а да за то не плаћа пенале, што с другим земљама није случај, а казне су врло високе.

Треба знати, објашњава, и да „Србијагас” добија гас од „Гаспрома” с минималним банкарским гаранцијама, што би тешко ко други прихватио, али то не значи да ће нам неко робу поклањати, објашњава Бајатовић и додаје да ће отварање тржишта гаса убудуће бити најбољи параметар да ли је руски гас прескуп или није.

– С обзиром на то да је либерализовано тржиште гаса у Србији и да постоје и други добављачи, па ако се догоди да су њихове цене ниже, треба упозорити руског партнера да преиспита своје. До сада се, међутим, није догодило да је неко други нудио јефтинији гас од „Гаспрома”.

Упитан, да ли и у којој мери „Југорогас”, ћерка фирме „Гаспрома”, посредник у куповини гаса, оптерећује цену плавог енергента, Бајатовић каже, да је провизија минимална и да износи два одсто.

Формула за обрачун цене гаса предвиђа цену мазута и дизела на светској берзи, односно цену сирове нафте девет месеци уназад, тако да је садашња цена гаса заправо цена нафте на светској берзи из априла 2012. године. Како се незванично сазнаје транспортни трошкови гаса преко Мађарске се мењају из месеца у месец па некада иду и до 70 долара за 1.000 кубика. Реч је о затеченом уговору који „Србијагас” упорно покушава да измени.

------------------------------------------

Србијагасу јефтинији домаћи гас за 25 одсто

Новина у снабдевању гасом је, истиче Бајатовић, што ће НИС убудуће „Србијагасу” испоручивати домаћи гас по цени за око 25 одсто нижој него сада. Преговара се и да део домаћих количина тог енергента буде усмерен Метанолско-сирћетном комплексу у Кикинди, што би довело до конкурентности производа ове фабрике.