Масовне демонстрације Курда на сахрани

Сахрана три курдске активисткиње, које су под још неразјашњеним околностима убијене у Паризу, претворила се јуче у масовне демонстрације припадника тог народа који се годинама бори за своју аутономију у Турској.

На централном опроштају у Дијарбакиру, граду на југоистоку Анадолије, окупило се неколико десетина хиљада Курда, јавили су локални медији. Они су носили курдске заставе, портрете убијених жена и лидера забрањене Радничке партије Курдистана (ПКК) Абдулаха Оџалана, који издржава казну доживотног затвора.

„Пут мученика (убијених жена) наш је пут”, „ПКК је наша партија”, „Нека дуго живи наш лидер Апо (Оџаланов надимак)”, узвикивали су окупљени грађани на централном тргу у Дијарбакиру. Полиција је предузела ванредне мере безбедности и у местима у којима ће одвојено бити сахрањене убијене припаднице ПКК како би се избегле провокације које се не могу до краја искључити.

У информативном центру у Паризу, 9. јануара, под још неразјашњеним околностима ликвидиране су три жене, од којих је једна, Сакине Џансиз, учествовала у оснивању ПКК која се већ три деценије оружјем бори за аутономију свог народа. Француска полиција још није успела да одговори на кључно питање: ко стоји иза тог злочина који је узбудио духове у Турској. Поготово што се то догодило у тренутку када су између владе и Оџалана почели преговори о мирном решавању „курдског проблема”.

Та временска подударност очевидно није случајна пошто и на једној и на другој страни има милитантних група које се и даље залажу за „оружано решење” курдског проблема, који је досад однео више од 40.000 живота припадника снага безбедности, побуњеника и цивила.

Одговорност за злочин још нико није преузео. У ишчекивању окончања истраге у Паризу у оптицају су разне спекулације. Прво, сумња се да је то био обрачун унутар ПКК. Поједине милитантне групе не желе да се разоружају, на чему влада инсистира у преговорима, јер се плаше да се у том случају Курди неће изборити за аутономију. Друго, појединци упиру прстом у неке „државне елементе”, радикалне националисте који се плаше да ће преговори довести до стварања федерације и да ће то угрозити територијални интегритет земље.

Према појединим листовима, иза злочина би могле да стоје и друге земље: „одређене снаге” режима у Дамаску и Техерану, које на тај начин желе да „казне” Турску која је безрезервно стала иза сиријске опозиције. У Техерану су, међутим, енергично демантовали те оптужбе.

„Медији блиски ционистима покушавају да окрену турску јавност против Ирана. Они у томе неће успети. Ми подржавамо мировни процес који је у току”, саопштио је МИП у Техерану, пренели су истанбулски медији.

У једном се сви слажу: у питању је „нечија” провокација, покушај да се блокирају преговори који би коначно могли да закопају „ратне секире”. У Анкари се надају да ће се успешно пребродити најновији изазов и да ће се преговори наставити између представника Националне службе безбедности (МИТ) и Оџалана, који још увек има, иако је у изолацији, велики утицај међу Курдима.

„Неко жели да минира мировни процес који смо започели. Ми то не смемо дозволити јер насиље и тероризам свима доносе само бол, крв и сузе”, истичу у влади.

Курдски политичари такође подржавају преговоре. Лидер ПКК Оџалан је из затвора, преко свог брата, позвао француске власти да хитно расветле овај случај. Он, међутим, није говорио о томе да ли би злочин у Паризу могао да угрози наставак преговора.