Препород родне куће војводе Степе Степановића

Стари сач положен преко огњишта. На земљаном поду око омаленог стола четири хоклице. Дрвена лопата за погачу наслоњена на трошни зид. На њему окачена преслица. Сито, корито, тучак, наћве за брашно, дрвени сандук за жито... А на довратку – стара потковица, за срећу.

У родној кући славног војсковође из Првог светског рата – војводе Степе Степановића – у селу Кумодраж, и даље је све нетакнуто,  истина, помало и заборављено. Врата овог споменика културе од великог значаја последњи пут отворена су пре петнаестак година. Отада, у здање саграђено половином 19. века навраћају само мештани – да би кречили трошни кућерак, косили траву у дворишту, поправљали ограду... Да зауставе влагу која немилосрдно „напада” зидове и кишницу што упорно продире кроз цреп у срце куће немају овлашћења. На крају су ипак успели да допру до надлежних из општине Вождовац који су обећали да ће Степина родна кућа у Врчинској улици која се састоји од три просторије, ускоро постати културно-историјски кутак престонице.       

– Још у августу прошле године направили смо предрачун санације објекта, вредан 615.000 динара. Одзив заинтересованих донатора био је изузетно мали, па је све пропало. Пре месец дана одборници Скупштине града разматрали су предлог одлуке о буџету на који сам уложила амандман. Тражила сам да град издвоји барем четири милиона динара за санацију, адаптацију и уређење овог споменика културе јер ће се на тај начин боље заштитити културно благо града од пропадања. Одборници су одбили амандман, на шта сам бурно реаговала подсетивши их на историјски значај славног војводе. После тога, реч је узео градоначелник и јавно обећао да ће град помоћи у обнови, а општини је препустио израду пројекта – објашњава Ивана Томић, шеф кабинета председника Вождовца, најављујући да ће већ данас надлежни обићи родну кућу славног војводе, у друштву грађевинаца и архитеката који ће помоћи у изради пројекта.

Идеја је да трошни објекат у селу Кумодраж постане музеј, а да у дворишту буде летња позорница. Постојећа поставка – у којој доминирају панои са мноштвом фотографија и новинских чланака међу којима су и две насловне стране „Политике” из 1929. године (вести о смрти и сахрани Степе Степановића) – могла би да буде обогаћена са још детаља из живота војводе.    

– Пројекат бисмо могли да завршимо најкасније за два месеца, а град би већ до краја године могао да обезбеди новац за адаптацију куће – оптимистична је Томићева.      

У дворишту имања на којем је подигнута кућа налази се и спомен-плоча коју су почетком осамдесетих година прошлог века поставили житељи села Кумодраж.

– Украсни димњак реконструисан две године после Титове смрти је једино озбиљније улагање, организовано под надзором Завода за заштиту споменика културе. Од тада ниједан динар у обнову није уложен. У дворишту су сем родне куће и два амбара и кућица коју су мештани желели да претворе у сувенирницу, али им све претходне владајуће гарнитуре нису дозвољавале – открива Бранко Пауновић, мештанин села Кумодраж.  

----------------------------------------------

Из архиве

...„Кућа је подигнута средином 19. века. По својим градитељским карактеристикама припада типу старије моравске куће, какве се средином 19. века веома често подижу у селима београдске околине, па поседује архитектонске и етнолошке вредности. Основа јој је правоугаона, димензија 10 са 8 метара, и састоји се од три просторије: „куће”, собе и собице. Зидана је у бондручној конструкцији са испуном од чатме, док су темељи од ломљеног камена. Кров је четворосливан, првобитно покривен шиндром коју данас замењује цреп. Кућа је обележена спомен-плочом”...

----------------------------------------------

Војсковођа и победник

Војвода Степа Степановић (1856–1929) био је један од најистакнутијих српских војсковођа. Чин војводе стекао је војничким вештинама које је исказао у ратовима од 1876. до 1918. године. У два наврата био је и министар војске. После Радомира Путника, у највећој мери је заслужан за утврђивање и спровођење организационе основе српских оружаних снага. Највећи војни успех војводе Степе био је пробој Солунског фронта, што га је уврстило у ред највећих војсковођа Првог светског рата. Био је командант славне Друге српске армије, војсковођа и победник са Једрена, Цера, Колубаре, Пусте Реке и Солунског фронта. Годину дана по завршетку рата повукао се из активне службе и до смрти живео у Чачку.