Муке кубанских путника

Србија може очекивати да ове зиме угости већи број туриста из топле Кубе. Од првог дана Нове године (српске) ступио је на снагу нови реформисани закон о емиграцији и путовању, па Кубанци више не морају за одлазак у иностранство да траже дозволу од својих државних органа.

Сада су се редови отегли пред амбасадама других земаља, јер процедура за добијање визе није нимало једноставна. Многе западне земље у начелу поздрављају либерализацију на Куби, али истовремено страхују од наглог прилива имиграната и пооштравају своје визне прописе.

Међу ретким државама у које Кубанци могу путовати без визе јесу Србија, Еквадор, Сингапур... Али ни до ових „безвизних рајева” углавном нема директне авио-линије, па се од Кубанаца са новим пасошем тражи да за боравак на међународним аеродромима такође изваде дозволу стране земље.

Али, многе држављане изолованог острва данас мучи друга мука. Они би да пронађу место ван Кубе, на које могу да отпутују и да тамо нађу посао који ће свакако бити боље плаћен него у домовини. Просечна месечна плата на Куби данас је према званичним подацима само 20 долара.

Више стотина појединаца који не припадају државном апарату, а имају приступ интернету, усијали су кубанску блогосферу. Етром се преносе све врсте обавештења: од спискова земаља које траже визу, до тога која документа су за њу неопходна, и на каква питања ће подносилац захтева морати да одговара. Америка је најпожељнија мета свих Кубанаца, али до ње није лако стићи – иако је најближа.

Јоани Санчес, најпознатија кубанска блогерка, извештава о породици која је на овај тренутак дуго чекала. Продала је репарирани „шевролет” из 1958. године, стан, и све кућне апарате и изнајмила собу у близини америчког представништва. Само за ауто добили су 25.000 долара, што је, како процењују, довољно да се на Флориди уз помоћ рођака снађу за прво време: да дају почетни предујам за кућу, изваде неопходне дозволе, купе половни ауто и кад почну да раде, кредити су на изволите... Али како доћи до радне дозволе у САД или бар до америчке визе, сада када ће број пријављених пред америчком економском мисијом у Хавани бити још знатно већи?

Санчесову, која се уз још неколико блогера прочула по свету по извештавању са Кубе, брину друге бриге. Она у свом пасошу има отворене визе за двадесетак земаља, уз позиве да привремено гостује као предавач на многим угледним универзитетима. Али ни 2005, ни 2008. ни 2010. када је као добитник разних новинарских награда требало да путује у Европу, Канаду, или негде другде, није од кубанских власти добила излазницу, иако је сваки пут бесповратно уплаћивала по 400 долара. Страхује да ће тако бити и овога пута, мада су јој службеници на шалтеру у Хавани обећали да ће пасош добити за петнаестак дана.

Објављујући вест о лабављењу прописа за путовање и боравак у иностранству, званична Хавана ипак је задржала право да људима од „безбедносног значаја за земљу”, „врхунским научницима и спортистима”, не дозволи излазак из земље. Није довољно јасно да ли ће 78.000 кубанских лекара и 265.000 медицинског особља имати право да путују ван Кубе. Хавана не жели да изгуби стручњаке којима је омогућила бесплатно школовање, а Сједињене Америчке Државе професионалцима пружају знатне олакшице у добијању америчких папира. Ни дисиденти нису сигурни да ли ће, ако и успеју да отпутују, моћи да се врате у домовину.

Блогер и дисидентски активиста Орландо Луис Пардо Ласо каже да одбија да „било где отпутује, док не буде сигуран да ће моћи исто тако слободно да се врати у своју земљу”.

На основу спорадичних анкета које су блогери радили на око 200 пунктова широм Кубе где се издају нови пасоши, људи из реда најчешће за прву привремену дестинацију бирају Еквадор. Зато што ова латиноамеричка земља не тражи визу за Кубанце и у њој су добродошли стручњаци. Са језиком неће имати проблема јер се говори шпански исто као на Куби. Плате нису високе, али су свакако више него у домовини.

Одатле се уосталом може некако стићи и до Америке. У Флориди је, како статистика говори, већ сада сваки четврти становник латиноамеричког порекла. Највећи број Кубанаца до сада је долазио на склепаним баркама. Сада им се отвара могућност да дођу са пасошем. И да се легално, када буду зажелели, врате у своју земљу.