Субота, 20.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

ЦПЦ и против државе

Подгорица – Митрополитски савет НВО Црногорске православне цркве поручио је јуче након седнице одржане у Подгорици да ће се ради остваривања права и враћања "своје нелегално одузете имовине" обратити правосудном систему Црне Горе, а уколико буде потребно и међународним правним институцијама, не прецизирајући при том да ли ће, према ранијим најавама, насилно упадати у храмове Митрополије црногорско-приморске.

Председник Одбора за промоцију ЦПЦ Стево Вучинић пре неколико дана запретио је да ће присталице ове НВО почети насилно да преузимају цркве, па чак и манастире Митрополије црногорско-приморске, док је црногорски председник Филип Вујановић, у разговору са председником Србије Борисом Тадићем, јасно казао да ће држава заштити имовину чији је једини титулар МЦП.

Поред тога, на ванредној седници савета закључено је да би ЦПЦ требало да буде заштићена новим уставом Црне Горе, те да је она "једини легитимни и легални наследник светога Петра Цетињског".

"Нећемо толерисати чињеницу да Цетињски манастир, као најзначајнији споменик историје, културе и државног живота Црне Горе и вековна државна резиденција наших духовних и световних суверена, припада туђој цркви и туђој држави", истакли су из МС ЦПЦ-а, поручујући да "представници политичких адреса који не подржавају ЦПЦ неће више уживати наше поверење и подршку".

Они су такође најавили да ће обновити "редован богослужбени црквени живот служењем у црногорским православним црквама", те да је "само клер ЦПЦ овлашћен да одлучује о њеним унутрашњим питањима", као  и да ће "на ванредној седници Светог Синода, која ће се одржати у уторак, бити одлучено који ће свештеници и у којим црквама служити од среде".

Рашчињени свештеник Српске православне цркве, митрополит ЦПЦ Михаило, рекао је да "та духовна институција данас преживљава најдраматичније тренутке од своје обнове 1993. године јер, упркос очекивањима да ће после референдума на задовољавајући начин бити решено то питање, црногорска власт још мизерније наставља да служи духовној институцији друге државе".

Језиком који не доликује верницима, а још мање свештенству, чланови савета обрушили су се на СПЦ и Митрополију црногорско-приморску, а црногорску власт запитали "хоћемо ли и даље трпети понижења, осионости власти, при заобилажењу имена ЦПЦ у уставу, ропство туђој цркви и држави или бити достојанствени грађани суверене Црне Горе".

Богохуљењу није било краја ни у речима председник Одбора за промоцију ЦПЦ Стева Вучинић који је, између осталог, казао "да и Арханђели подрже СПЦ и да се земља преврне, нећемо их прихватити као наше, само зато што се служе нашим олтарима".

Он је поручио властима да "не мисле да ће нас уверити да је устав који не штити темељна права црногорског народа државни, а не државнотворни акт", док је председник административно-правног одбора МС Жељко Томовић оценио да решење питања цркве у уставу не сме бити предмет политичког договора, као и да ће предложити да држава заштити и идентитет црногорског, "а не само мањинских народа".

Члан МС Радован Радоњић казао је да се "у политичкој борби за остваривање права ЦПЦ и њених верника треба служити искључиво демократским и грађанским средствима, без излажења на улице".

"Оставимо СПЦ по страни. Није она наш проблем, већ држава Црна Гора", казао је Радоњић.

Историчар Новак Аџић био је сагласан да проблеме треба решавати судским путем, истичући да "ЦПЦ неће бити номинована у новом уставу".

"Таква је реална политичка ситуација у Црној Гори. Није то ни дефетизам ни песимизам, већ политички реализам.  Скупштина Црне Горе треба да донесе декларацију о поништењу одлука Подгоричке скупштине из 1918. године, а као могуће решење у погледу повраћаја имовинских добара ЦПЦ, Скупштина би могла донети и ’лекс специјалис’, чији би садржај у правном смислу заиста можда и најбоље регулисао то питање", казао је Аџић.
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.