Нема више крађе у „Колубари”

Милорад Грчић, нови директор Привредног друштва Рударски басен „Колубара” био је, каже, разочаран стањем које је затекао у овом делу ЕПС-а, јер се тим великим системом недомаћински управљало. Поготово упојединим деловима фирме.

– Било је доста злоупотреба. Не кажем да их више нема, али, тврдим да ће их бити све мање, каже Грчић у разговору за „Политику”.

На које злоупотребе конкретно мислите?

За неке ствари не можемо бити сигурни да ли је то неко радио намерно или из незнања – најважнији кадрови у областима где су уочене неправилности промењени су, а извештаје смо доставили надлежнима. Претходних година се у „Колубари” много више трошило него што се зарађивало.У пословним књигама су исказани укупни губици већи од 11,5 милијарди динара, а стварни губитак би био и већи да у рекордној 2011. години тај минус није претворен у добит коришћењем процене основних средстава. Производни рекорди из 2011. године, који су својевремено медијски промовисани као историјски, заправо то нису били. Постоје индиције да производни резултати из те године нису премашили нити достигли тада промовисане количине угља које су биле испоручене термоелектранама. Оно што смо, такође, уочили јесте нерационално коришћење службених возила којеје у значајној мери оптеретило финансијско стање „Колубаре”.

Пошто сада имате увид у све што јерађено, да ли можете да кажете да је то била малверзација и криминал незапамћених размера, како су поједини медији то представљали?

– С обзиром на то да је истрага још у току, не могу да износим превише, али када сам дошао у Лазаревац, нафта украдена у „Колубари” на улици се продавала 50 динара по литру. Према неким подацима крало се више од 5.000 литара на дан. Сада је цена те нафте, ако је нађете, 130 динара. С друге стране постоје значајне нелогичности и у поступку експропријације у процени вредности имовине, а ту су директно оштећени грађани Србије, јер „Колубара” пуни државни буџет.

Има ли изнајмљивања додатне механизација као што је раније рађено?

Изнајмљивања додатне спољне механизације нема и неће је бити у 2013. већ ће се само повремено ангажовати механизација ћерке фирме „Колубаре Грађевинар”. Инвестирање у специјалну опрему и механизацију до сада је било у мањем обиму од потребног, што планирамо да повећамо, чиме бисмо повећали ефикасност у производњи и обезбедили већи степен заштите на раду.

Шта су приоритети у 2013. и да ли ће „Колубара” поновопроизводити толико угља, како се прича, да се свака друга сијалица у Србији напаја енергијом из колубарског угља?

Више од половине струје која се потроши у Србији добија се сагоревањем угља из „Колубаре” у ТЕ „Никола Тесла”, чим је „Колубара” темељ енергетске и привредне стабилности и безбедности. Приоритетан је наставак експропријације, измештања дела реке Колубаре, Ибарске магистрале и дела пруге од око два километра, чиме ће се отворити ново поље експлоатације, што обезбеђује одржање жељеног нивоа производње и у наредним годинама.

Из статуса в.д.именовани сте у директора, без јавног конкурса, на чему је инсистирао СНС на чији сте предлог и дошли. Да ли то значи да за Вас конкурс није важио?

То је била одлука владе. Да ли ће накнадно бити расписан конкурс, вероватно ћемо сви бити благовремено обавештени, али је у овом тренутку најбитније да се у овом привредном друштву затворе канали злоупотребе.

Замеравају Вам, од када сте именовани на ово место,што сте угљем потпаљивали своју печењару. Да ли је то баш тако и зашто у Србији сваки долазак на пожељну функцију мора да буде пропраћен деградацијом?

Јасно је да је то политички обојен покушај моје деградације већ у самом старту. Они који ме знају, знају да сам био успешан привредник, али и потпредседник општине Обреновац која им 73.000 становника и највећи буџет у земљи. У два мандата. То је равно вођењу једне озбиље компаније.

У „Колубари” су затечени велики финансијски проблеми због тужби за сменски рад. Ко ће то да плати?

У прошлој години „Колубара” је претрпела велику штету, јер је један број запослених тужио фирму по основу накнада за сменски рад, иако се по Закону о раду сменски рад већ исплаћује. Уз помоћ адвоката, ти радници су нашли рупу у закону и лошу одредбу у колективном уговору која им је омогућила да кроз тужбу још једном добију накнаду на терет „Колубаре”. За ту намену лане је отишло2,4 милијарде динара, а адвокат је на легалан начин, кроз проценат од добијених тужби зарадио око 1,5 милиона евра. Ако се то не промени у овој години, штета би могла да буде око три милијарде динара.

Додао бих још један велики пропуст, који је директно на штету компаније, а то је чињеница да у „Колубари” није урађена адекватна законска пренамена експроприсаног земљишта, чиме је само у 2012. години предузеће оштећено за 600 милиона динара.