СУДБИНА АЛВАРА АХТИСАРИЈА

Алваро де Сото, Перуанац који је своја дипломатска умећа опробавао као специјални изасланик генералних секретара УН, повукао се прошлог месеца оптуживши САД и Израел да су наметањем сопствених интереса минирале његову двогодишњу мисију на Блиском истоку.
Ветеран светских преговора је са 64 године отишао у мировину. У палати на Источној реци остале су 53 странице његових суморних закључака. Као подсећање и упозорење о томе колико је и УН дипломатија подложна притисцима.

Перуанцу може да се замери што је проговорио тек пошто је завршио свој добро плаћени посао, али његовом декодирању глобалне дипломатске стварности треба веровати: у УН је службовао четврт века. Пре Блиског истока, где му је поверена "кључна улога" у покушају да испослује мир, као специјални изасланик посредовао је у маратонима око Салвадора, Западне Сахаре и Кипра.

У најкраћем, Де Сото закључује да је приоритет УН постао одржавање добрих односа са САД и побољшавање односа са Израелом. "Искрено мислим да УН не чине Израелу добру услугу што искрено не говоре о (израелским) промашајима који се тичу мировног процеса."

Закључак број један: иза свега, па и УН, стоје интереси моћних.

Перуанац у завршном рапорту, намењеном очима неколицине топ-званичника УН пре него што је доспео до британског "Гардијана", не крије озлојеђеност што га нису слушали. Критикује Контакт групу за Блиски исток – САД, ЕУ, УН и Русија – и генералном секретару Бан Ки Муну саветује да "озбиљно преиспита" да се светска организација повуче из квартета за који каже да се претворио у "споредни шоу".

Закључак број два: специјални емисари нису свемоћни као што некада изгледају.

У финалној анализи, написаној 5. маја, Де Сото се жали да га је њујоршка централа УН ограничавала забрањујући му контакте са палестинском владом коју је формирао Хамас и са властима у Сирији. Дакле, они изнад специјалног емисара унапред знају ко су "добри", а ко "лоши" момци. Пошто се конфликти разрешавају контактима сукобљених страна, а они то не допуштају, јасно је да не размишљају о миру. "Зашто би очекивали да они плаћају за културу мира?", давно се питао Перуанац на једном скупу.

Закључак број три: моћници из позадине, на даљински, гурају решења која већ имају. Остало је фасада.

Сењор Алваро посебно критикује економске санкције које су Израел, САД и ЕУ наметнули Хамасу после његове победе на изборима прошле године. Уз подршку квартета, казнене мере најмање су засметале Хамасу, док су имале "разорне последице" по палестински народ. "Кораци на које се одлучила међународна заједница, са очекиваним циљем да створи палестински ентитет који ће живети у миру са својим суседом Израелом, имали су управо супротан ефекат." "Равномеран приступ је од почетка 2007. потиснут на невиђен начин."

Закључак број четири: Најлакше је бити груб – у дипломатским рукавицама.

Де Сото је очито желео да успостави неке балансе, али то није ишло. Ова америчка администрација сматра се једном од најнаклоњенијих Израелу у новијој историји. Израелска влада није се много трудила да прикрије своје незадовољство емисаром УН.

Процењујући да циљ успостављања мира измиче, Перуанац сматра да је израелска политика "перверзно дизајнирана да охрабри настављање акција палестинских милитаната". Хамасове исламисте критикује због заветовања да ће уништити Израел, а палестинског председника Махмуда Абаса, Хамасовог противника, прозива због слабашног и неефикасног управљања.

Закључак број пет: не треба одмах претпоставити да је, због једностраних решења, и међународни преговарач једностран. Није крив гласник него глас.

Ко зна, можда су се Израелци Де Соту замерили када су прошле године званично протестовали што није хтео да изађе из кола и лично се идентификује на граничном прелазу Ерец, мада то и није обавеза високих дипломата. Израелци су у то време били кивни на Де Сота због његових упозорења да ће израелска одлука да суспендују трансфер новца палестинској власти довести до хуманитарне кризе у појасу Газе.

Шта сад мислите, да ли је мали инцидент око контроле аутомобила појачао или ослабио речи критике? Пустимо апсолутну објективност. Без обзира на то колико су високо, не заборавимо да су и дипломате људи. Научени да се скрију иза учтивих осмеха, неће показати где им се, како и зашто неко замерио или их лично обрадовао, али ће одреаговати – људски. То значи да ће у првом случају мало осолити, а у другом мало зашећерити. Када се баве важним стварима, као што то раде изасланици генералног секретара, то мало може да значи много.

Закључак број шест: дипломате, као и фудбалски судија, могу да буду објективни али ће увек наћи начина да једнима мало помогну, а другима одмогну.

Да ли ће нас, можда, једног дана, и Марти Ахтисари обавестити о позадинским збивањима у вези са статусом Косова. О интересу САД да на Балкану имају сасвим ретке муслиманске пријатеље, као што им је интерес да чувају Израелце у арапском окружењу. О директивама које је добијао од надређених из Њујорка, и околине. О могућој намери да балансирано представи позиције Београда и Приштине. О томе како се као човек осећао док су га косовски Албанци глорификовали, а премијер Србије није хтео да га прими "из техничких разлога". Коме је досолио, коме зашећерио?

Можда ћемо једног дана и сазнати, уколико се Ахтисари одлучи да крене стопама Алвара де Сота. А можда и нећемо, уколико Финац здушно подржава оно што Перуанац критикује.