Жеља за бебом јача од година

Србија се пре три дана, када је Љубинка М. из Смедерева у Гинеколошко акушерској клиници „Народни фронт”, царским резом, на свет донела бебу у својој 61. години, уписала у историју ретких случајева позних трудноћа. Неки су ову жену већ назвали „мајка храброст”, јер за такву одлуку било је потребно много храбрости и снаге, али нису малобројни ни они који мисле другачије.

– Ми за сада немамо велики број трудница у позним годинама и чињеница је да не протиче на исти начин трудноћа код жене у 31. или у 61. години, управо због потенцијалних ризика позне трудноће и других обољења која се јављају код жена у старијем добу. Међутим, морамо да поштујемо индивидуалност и жељу сваког пара, који желе да се остваре као родитељи – каже за „Политику” професор др Светлана Драговић-Дикић, гинеколог-акушер и стручњак за гинеколошку ендокринологију, менопаузу и лечење неплодности.

Остваривање родитељства у позним годинама, захваљујући развоју и примени вантелесне оплодње, отворило је бројна етичка, правна, научна и социјална питања.

– Трудноћа у старијим годинама, а то је све после 45. године, спада у високо ризичне трудноће. Жена, које се одлучује за потомство, мора да буде врло добро информисана и мора свесно прихватити потенцијални ризик – каже наша саговорница.

У случају трудноће остварене у 61. години, помоћ медицине је по речима професорке Драговић износила 99 одсто.

– Компликације ових трудноћа се више односе на мајку: да ли ће њен организам због тога што је биолошки потенцијал смањен, моћи да изнесе трудноћу до краја. Појачан надзор овакве труднице је обавезан, а приликом остваривања материнства у позним годинама неопходна је стриктно поштовати све законске поступке у оквиру метода вантелесне оплодње, то значи да пар да сагласност за њихово спровођење, уз поштовање свих основних етичких принципа. То код нас још није легализовано до краја – наводи др Драговић-Дикић .

Др Биљана Поповић-Тодоровић, гинеколог Специјалне гинеколошке болнице „Ивановић”, каже за „Политику” да је граница за вантелесну оплодњу 43 године, што је стандард прихваћен у већини европских земаља. Њихова најстарија пацијенткиња је имала 44 године.

– Донација јајних ћелија пружила је могућност да пацијенткиње старијих година остваре трудноћу, мада се поставља питање да ли је то етички и друштвено оправдано. Европска унија препоручује да горња граница у тим случајевима буде 47 година – наводи др Поповић-Тодоровић.

Да је рођење детета у 61. години редак случај, али да је то у Србији прилика за помак у начину размишљања и прихватања различитости, сматра др Мира Зебић, специјалиста медицинске психологије са Клинике за психијатрију Клиничког центра Србије.

– Не могу да говорим о конкретном случају, али је ово битно за наш систем размишљања, да будемо флексибилни, толерантни према различитости, да једни друге не ограничавамо у остваривању својих потенцијала, али и да прихватамо одговорност за своје одлуке. Предности трудноће у каснијим годинама, лежи у томе што су те особе одговорније, стабилније, финансијски осигуране – каже др Зебић.

По њеним речима одлука да се дете роди у позним годинама подразумева и да се са више одговорности размишља шта ће са потомством бити када родитеља више не буде било, али додаје како нема гаранција за живот и нико не зна колико ће живети и посветити се свом детету.

– Претерано је било какво морално осуђивање за овакву животну одлуку, јер је она лична. Ако нашим животима владају социјални стереотипни, то је равно предрасудама. Ако кажете да неко нема право на нешто, јер је уобичајено да се то дешава када има 20 или 30 година, такав став је ограничавање животних могућности тих особа да остваре један важан животни циљ. На њима је само већа одговорност шта ће се десити са малолетним дететом када њих не буде. То је круцијална ствар

– каже др Зебић.

---------------------------------------------------

Индијке рађају у седамдесетој

Марија дел Кармен Бусада де Лара из Шпаније се према званичној статистици сматра најстаријом женом која је 29. децембра 2006. годинеродила близанце са 66 година и 358 дана.

Она је била 130 дана старија од Адријане Илијеску, Румунке, која је 2005. године родила девојчицу такође у 66. години.

Омкари Панвар из индијске државе Утар Прадеш је близанце родила у својој 70 години, али њена старост није могла да буде званично потврђена документима.

Агенције су пренеле да је најстарија мајка на свету Раџо Деви, из села Алева из дистрикта Џинд у индијској држави Харијана, која је своје прво дете родила у 70. години 8. децембра 2008. године захваљујући вантелесној оплодњи.