С длетом и иглом вешти као са рачунаром

Ковачки, опанчарски и корпарски занати нису лаки. Док се стекне вештина и развије дар по коме ће радови мајстора бити препознатљиви, потребно је много труда. Некада су се тајне ових послова преносиле с колена на колено, а данас, када се ови производи све мање траже, постоји и брига да ли ће лепа и драгоцена занимања добити нове шегрте.

Можда ће неки будући мајстори понићи управо у радионици старих заната у селу Раковица, намењеној ученицима основних и средњих школа организована у току зимског распуста. Њима су савети занатлија били подстрек да стану за прави радни сто и окушају колико су вешти. Под кровом старе куће у Булевару ЈНА, уређене у етностилу, ђаци су учили и вез, ткање, дуборез, калиграфију... 

Брица Јовица Спасић, који је и столар, за потребе практичне наставе опремио је фризерски кутак. Испред огледала, осим маказа и четки, стајале су и машинице за бријање старе пола века. Он је подсетио да се некада алат чувао као злато, у кутијама, јер су га занатлије наслеђивале или правиле.

Шта све може да се плете од прућа малишани су видели од Весне Тодић из Шапца.

– Неколико танких и дугих прутића уврћите истовремено у супротном смеру од казаљке на сату – подучавала је полазнике ова вична корпарка, упозоравајући децу да ће им можда прсти бити изгребани и груби, али ће зато са овог дружења понети властити ручни рад.

Деветогодишња Маја Станковић и њен једно лето млађи брат Немања пажљиво су слушали упутства, док је њихова старија другарица средњошколка Нина Стојановић већ у рукама држала венац који је сама исплела.

Дечаци су се распитивали о томе када и како се користе разне врсте брусилица, стега и бургија које су биле окачене на зиду, а могли су да чују и причу о ковању мачева који су такође изложени у овој радионици.

Све ове бесплатне школице старих заната организовала је Национална асоцијација за старе занате и домаћу радиност „Наше руке” уз подршку Секретаријата за спорт и омладину.

Према речима Дејана Милосављевића, председника асоцијације, у плану је да се под истим кровом два пута седмично за школарце и надаље организују исти програми.

----------------------------------------------------

Опанак није у моди, али је удобан

Опанчар Слободан Милошевић, из Велике Плане, није крио задовољство што су се дечаци и девојчице распитивали о обући коју прави.

– Није у моди иако је удобна, али је зато прави украс – каже Милошевић и уверава да су му деца помагала да кроји и сече кожу на траке. То је први корак у прављењу опанчића.

----------------------------------------------------

Сестре веште у везу и дуборезу

Сестре Маша и Јана Свилар научиле су да везу уз подршку везиље Ђујке Ристић, од које су виделе и како се поставља основа за ткање на разбоју. Знатижеља десетогодишње Маше тиме није утажена, па је стрпљиво пратила како дуборезац Душан Призренац израђује икону. Чим је узела длето и дрвени чекић, посао јој је кренуо од руке.