Потребна је оверена дозвола

Ако у иностранство шаљете више књига, потребно је да саставите списак наслова, који затим треба оверити у четири примерка у Народној библиотеци Србије, у Београду. Затим, са тако овереним документом треба се појавити у Министарству културе, како би се добило решење о дозволи извоза, односно изношења књига, објаснио је Никола Шеатовић, саветник у Сектору за заштиту културне баштине у Министарству културе Републике Србије.
Овај поступак регулисан је  Законом о културним добрима, по члану 83 тога закона, како смо сазнали од нашег саговорника.
Према речима Николе Шеатовића, ова процедура важна је превасходно због наших цариника и односи се пре свега на већу количину књига или на старе и ретке књиге, које прелазе нашу границу – било да се шаљу поштом или их износи физичко лице. Један оверени примерак остаје у Народној библиотеци, један у Министарству културе, један узима царина, а један остаје за онога ко књиге носи или шаље.

– Обично се у пошти не тражи дозвола за једну књигу, неко скорије издање које шаљете у иностранство, ипак, ако се то деси, сигурно да  постоји ваљан разлог. Боље је дозволу имати. Али, ако на летовање носите неколико књига у торби, то не би требало да буде проблем на граници – рекао је Шеатовић за "Политику", уз напомену да дозволу треба тражити не само за старе и ретке књиге или већу количину књига, већ и за уметничке слике, старе поштанске марке, као и за друге уметничке предмете.

У Народној библиотеци Србије  сазнали смо да се дозвола о изношењу књига углавном тражи за стара и ретка издања, или за већи број књига приликом исељења. 

М. В.

-----------------------------------------------------------

Свет купује мишем

Према статистичким подацима 50 одсто корисника Интернета у Европској унији купује онлајн, од чега 80 процената искључиво пазари робу од домаћих компанија. У Србији, према прошлогодишњем истраживању Републичког завода за статистику, 88,4 одсто од око 1,4 милиона корисника Интернета никада није куповало електронски.

Овакво стање у највећој мери је последица неразвијености сервиса за електронску трговину и непостојања понуде домаћих компанија. А да је реч о великом бизнису сведочи и искуство суседне Хрватске,  где је електронска трговина прошле године порасла за 30 одсто у односу на претходну. Најбоље су пословале интернет-продавнице које су нудиле туристичке аранжмане, потом трговине електронским уређајима, а следе веб-продавнице рачунарске опреме и интернет књижаре.

Према искуству фирме "Е дућан" која купцима у Србији омогућава куповину робе са највећих светских сајтова и на овом тржишту послује од 2004. године, број људи који су заинтересовани да купују на овај начин стално се увећава. Свака промена уредби и подизање намета ипак успорава развој овог тржишта. Ово предузеће тренутно има 19.000 чланова, а узраст оних који на овај начин шопингују је углавном од 25 до 38 година.

Александар Бировљев, председник Групације за електронску трговину у Привредној комори Србије и ИТ менаџер у фирми "Е дућан", истиче да је изузетно важно хитно доношење закона о електронском пословању, као и прилагођавање царинске процедуре начину на који се то ради у развијеним земљама. Он сматра да су трошкови и намети изузетно високи. Како показује статистика, онлајн купци у Србији најчешће наручују  одећу и обућу (познатих светских брендова), књиге, компакт-дискове, али и друге производе којих овде или нема или су нереално скупи. Најпосећенији, па тако и очигледно омиљени су амерички сајтови као што је и "Амазон". Око 80 одсто робе у Србију на овај начин стиже из Америке, јер је она често тамо квалитетнија и јефтинија од европске, кажу у овом предузећу.

– Саветујемо купце да обрате добро пажњу када наручују. Често корисници могу да бирају испоручиоца робе, али неке велике интернет продавнице имају и уговоре са глобалним курирским службама па поручилац нема опцију да бира транспортера, већ само има могућност да одабере за колико дана ће роба стићи. Брже или спорије – каже Бировљев.