Немачка враћа злато у земљу

Немачка, друга на листи десет држава које располажу највећим златним резервама, одлучила је да „пресели” значајан део својих златних резерви из страних у домаће трезоре. Половина од укупно 3.396 тона „сувог” злата, финоће преко 995 промила, биће ускладиштена у подземним бункерима Бундесбанке у Франкфурту – трећина краткорочно, а остатак до 2020. године.

У образложењу логистички компликоване акције пресељења, на првом месту се истиче неопходност претапања златних полуга зарад прецизног израчунавања расположиве вредности, у складу са међународним стандардима.

Финоћа немачких златних полуга, наиме, виша је од 996 хиљадитих делова, што је преко једног промила изнад међународно прописаног стандарда. Наизглед мала разлика у чистоти злата доводи до разлика у проценама ефективне вредности, од 133 до 138 милијарди, а по неким проценама и до 144 милијарде евра.

Немачки централни банкари саопштили су дипломатски мудро да економска криза налаже да део златних резерви буде на дохват руке, у случају потребе. Априори су навели да би тај део требало да износи тачно половину расположивог злата, што налаже ревизију у трезорима страних банака.

„Овде није реч о неповерењу према страним партнерима (банкарима) већ је ревизија неопходна, да би се прецизно израчунало колико износи половина злата која ће бити враћена у Немачку”, истакнуто је у саопштењу Бундесбанке.

Неповерење у недодирљивост немачких златних резерви у иностранству, ипак, постоји. Комерцијални дневник „Ханделсблат” оценио је у коментару на расправе о немачком злату „да је банкар банкару вук, нарочито у кризним временима”.

Коментар је објављен минулог октобра, пошто је Управни суд, врховно тело за контролу газдовања државном имовином, оштро критиковао праксу контроле немачких златних резерви у иностранству. Критика је уследила после изјаве шефа Бундесбанке Карла Лудвига Тилеа да централни банкари са Мајне годинама нису контролисали златне резерве.

„Трезоре Фед банке у Њујорку нисмо посетили од 2007. године”, рекао је Тиле, а при томе истакао да су повремене контроле потврђивале поузданост страних банака, указујући на искуство са британским трезором. „Почетком минуле деценије преселили смо 930 тона злата из Лондона у Франкфурт. Приликом контроле испоруке није недостајала ни једна унца злата.”

Бундесбанка је пре неколико дана – у духу пословице „Поверење је добра ствар, а контрола још боља” – представила јавности нове ултразвучне уређаје за контролу чистоће племенитог метала у златним полугама. У присуству угледних новинара и јавних личности контролисане су златне полуге које се складиште у Франкфурту.

„Желели смо да покажемо чиме Немачка располаже – с обзиром на бројне расправе у домаћој јавности – да ли су златне полуге заиста од ’сувог злата’”, речено је у Бундесбанци и додато да ће из истог разлога сличне контроле бити спроведене и у иностранству.

Биће контролисани немачки депои у Њујорку где се налази 45 одсто резерви, или 1.536 тона злата, у Лондону где је 450 тона злата, и у Паризу који чува 374 тоне немачког злата. У франкфуртским трезорима налази се 1.100 тона злата, изливено у 82.857 полуга.

Тест за јавност у „златном” трезору у Франкфурту био је, истовремено, прилика да се одговори на често постављано питање у јавности – зашто немачка враћа половину златних резерви у земљу, а другу половину оставља у страним трезорима.

„Немачка”, речено је, „мора да располаже златним залихама у најважнијим финансијским центрима света, да би могла правовремено да реагује на монетарне спекулације.”

На другом месту

Према званичним подацима, Бундесбанка има 3.995,6 тона златних полуга у варијабилној вредности од око 136 милијарди евра, што износи 72 одсто укупних, златних и монетарних резерви државе. Прерачунато на становништво, сваки Немац фиктивно располаже са 41,5 грама злата, у вредности од 1.750 евра.

По златним залихама Немачка је на другом месту светске ранг-листе, иза САД које располажу са 8.133,5 тона злата. Следе презадужена Италија (2.451,8), Француска (2.435,4), Кина (1.054,1), Швајцарска (1.040,1), Русија (936,7), Јапан (765,2), Холандија (612,5) и Индија (557,7).

Уколико би се листи додале златне резерве Међународног монетарног фонда (2.814), он би био иза Немачке, на трећем месту, а редослед осталих држава би се померио.