Гранате из Дунава

Нови Сад - Пре само три дана на обали Дунава код Новог Сада, ближе Петроварадину, уништено је на десетине неексплодираних мина (најпре се мислило да их је свега 15) заосталих из Другог светског рата, а већ јуче аласи су обавестили начелника Одељења за одбрану Новог Сада Бошка Пилиповића да се појавило још неколико.
Реч је о локацији на обали Дунава, где је дубина реке око четири метра, између Петроварадина и Сремских Карловаца, а где је при крају Другог светског рата дигнут у ваздух немачки ратни брод са муницијом за источни фронт. Не зна се поуздано да ли су га у безизлазној ситуацији уништили сами Немци или је то учинила нека од јединица Народноослободилачке војске Југославије, при надирању ка западу.

Не зна се, такође, ни колико је муниције вукао брод: процене се крећу од неколико десетина до више стотина хиљада артиљеријских пројектила. Било која процена да је тачна, тешко је осетити се безбедним у близини таквог неконтролисаног смртоносног арсенала. Утолико пре што се у непосредној близини налази викенд насеље Шаран. Његови становници су мање-више већ упознати са опасношћу која вреба у самом комшилуку.

Начелник Одељења за одбрану Новог Сада Бошко Пилиповић у разговору за "Политику" каже да ова институција већ дужи низ година прати стање на Дунаву, али да је у последње време учесталост појава граната већа због утицаја водене масе.

Процесима које изазива сама река временом је одваљен знатан део обале, а варирање водостаја од два до седам и по метара у кратком временском интервалу, такође, утиче на учестало појављивање пројектила.

"Процењујемо да је јако густим и вишеслојним тепихом граната обала реке посута у пречнику од више стотина метара. То би требало да имају на уму сви они које пут нанесе тамо, мада место и није много приступачно, па га најчешће походе рибари.

Неопходно је, међутим, истаћи да када је реч о пловној траси Дунава она није угрожена. Једноставно зато што се пловила крећу средином реке, а товар граната је у приобаљу", каже начелник Пилиповић.

Пре три дана гранате различитог калибра уништили су пиротехничари потпуковник Срећко Гавриловић и старији водник Ивица Симић из Управе за одбрану при Министарству одбране републике Србије. Извесно је да ће за њих и њихове колеге овде бити посла и у наредном периоду.

Мало је познато да заосталих пројектила из Другог па чак и Првог светског рата има на многим локацијама. Само прошле године у непосредној близини Новог Сада елиминисано је више од 1.000 разних експлозивних средстава која су одвезена на војни полигон у Никинцима и тамо уништена.

Када је реч о Србији у целини утврђено је 12 најопаснијих "црних тачака" где се налазе неексплодирана убојна средства из Другог светског рата. Поред Новог Сада, она су детектована и у Крагујевцу, Смедереву, Обреновцу, Београду... У Управи за одбрану направљена је база података која помаже у праћењу стања на тим локацијама. На свим тим местима својевремено су се најчешће налазила класична или привремена складишта чији је садржај касније детониран, али део убојних средстава није детонирао и расуо се у широким круговима. То сада задаје главобоље и надлежним органима, а поготово пиротехничарима. Такође, те својеврсне барутане изискују и велике финансијске трошкове да би биле елиминисане.