Да ли су могуће нове државе у Европи

Да ли Европу у наредних двадесетак година чекају велике промене, како предвиђају руски стручњаци на основу докумената америчке ЦИА, руске службе ГРУ и експертских група са Збигњевом Бжежинским и Самјуелом Хантигтоном на челу, који су сачинили мапу „Нове Европе” 2035. године.

По њима ће Шкотска после референдума прогласити независност, што ће подстаћи уједињење Ирске. Каталонци и Баски ће прогласити независност од Шпаније, а последица ће бити распад мултикултуларизма у Француској. Око Марсеља ће настати исламска држава, а област Лорен са центром у Стразбуру прикључиће се Немачкој, док ће Корзика прогласити независност.

Распашће се и Белгија, а Фламанци ће се прикључити Холандији. Италија ће се распасти на богати север и сиромашни југ, а Сардинија и Сицилија ће прогласити независност. Територију БиХ поделиће Србија и Хрватска. Да би се умирила Турска, настаће Велика Албанија коју ће чинити Албанија, Косово, територија коју Албанци називају прешевска долина и део западне Македоније. Мађарска ће повратити део своје некадашње територије у Румунији и северном Банату. Пољска ће морати да се одрекне дела територија после нових споразума између Русије и Немачке. Белорусија ће нестати и постаће део Русије, као и делови балтичких држава и Украјине. Сматра се и да Русија неће моћи да задржи Чеченију и Дагестан. Обим промена ће зависити, како кажу руски експерти, од социјалне и политичке нестабилности.

Слободан Марковић, ванредни професор на Факултету политичких наука, указује да су се руски стручњаци оградили да ће промене зависити од социјалне и политичке нестабилности. Он каже да је сада немогуће пројектовати да ли ће то бити тако и подсећа да је само Збигњев Бжежински пројектовао распад СССР-а. „Ако се упореде карте Европе 1910. и 1920. године виде се огромне промене јер су нестала четири царства. То нико није могао предвидети.”

Марковић каже да се иза ове карте крију политички интереси, а не озбиљна анализа. „Немачка и Русија добијају територије, али Русија и губи територију. Промене у 20. веку догађале су се после Првог и Другог светског рата и после хладног рата. Код нас су се промене догодиле после хладног рата. Постоји могућност и да се сада створе нове државе. На пример, уставом Велике Британије то је дозвољено. У Белгији се разговара по клубовима о променама граница те земље. У неким земљама и неће доћи до великих промена. Ако се Шкотска отцепи она ће ипак остати у некој вези са Великом Британијом.”

Међутим, Марковић каже да ако се у западној Европи догоди промена граница на основу договора, то ће да постане модел. „Ако промене граница буду договорене, то ће имати директне последице на Косово и Метохију, Босну и Херцеговину и Македонију. Модел Фламанаца, Валонаца или Шкота биће примењен на КиМ, БиХ и Македонију. Ако дође до конфедерације у Белгији, није немогуће да тај модел буде пресликан.”

Марковић мисли да је немогуће да у околини Марсеља настане исламска држава и да се област Лорен у Француској прикључи Немачкој. „То делује тенденциозно.”

Предраг Марковић, историчар, сматра да је ова карта као игра ризико и да се само код нас мењају границе. „Југославији су прекрајане границе упркос Хелсиншкој повељи. То се догодило још у Нагорно Карабаху, Осетији, Абхазији. На Космету је промењена граница, а за Македонију се то не може рећи јер она не постоји као функционална држава. У Босни и Херцеговини два ентитета су равнодушна према променама граница. Могуће је да се Шкотска отцепи и да Албанија промени границу.”