Обдукција пса као судски доказ

Један од најдрастичнијих случајева свирепости над животињама десио се недавно у Земуну, када је средовечни мушкарац на пијаци лопатом, пред затеченим грађанима, убио четири штенета. За ово брутално иживљавање над животињама осумњичен је В. К. (43) који је приведен у полицију, а да би случај завршио на суду неопходно је обезбедити доказе, укључујући и – обдукциони налаз. Тај посао је обавио др Владимир Нешић, доцент на Катедри за судску ветеринарску медицину Факултета за ветеринарску медицину у Београду.

– Обдукције обављамо по налогу суда, али и на захтев грађана који сумњају у узрок смрти своје животиње. Углавном је реч о псима, рекао бих у око 80 одсто случајева, у око 15 одсто случајева у питању су мачке, а на све остале животиње отпада преосталих око пет одсто. Најчешћи узрок насилне смрти ових животиња је тровање, затим следе упуцавања ватреним оружјем и смртоносне повреде нанете механичким оруђем – палицама, секирама и слично – каже др Нешић.

Обављају се и аутопсије дивљих животиња, посебно када је реч о криволову. Несавесни ловци углавном одмах по одстрелу истранжирају животињу, па се практично на основу комада меса мора доказати да је реч о кошути или дивљој свињи. По правилу то и успева и то на основу длаке, јер се оне разликују код сваке животиње. А чак и онима који за исхрану припремају месо уловљене животиње, увек промакне понека длака. На обдукционом столу били су и сомови, када је за потребе суда у Пожаревцу требало доказати случај забрањеног риболова струјом на Дунаву.

– Многима је судска ветеринарска медицина непознаница, што и не чуди будући да још има оних који не знају да је злостављање и убијање животиња кривично дело, конкретно члан 269 Кривичног законика. Запрећене су казне од новчане до три године затвора, зависно од отежавајућих околности при извршењу овог кривичног дела – објашњава др Нешић.

Али далеко од тога да овај систем уходано функционише. Постојала је и радна група која је требало да по овој линији рада увеже полицију, правосуђе и ветеринаре, чији је др Нешић био члан, али је њен рад замро. У пракси, важна је лична заинтересованост полицајаца, истражних судија и тужилаца. Др Нешић има добру сарадњу са ОУП-ом у Новом Београду, где га позивају и на лице места да би проценио узрок смрти животиње.

– Доказано је да онима који су свирепи према животињама не треба пуно да се тако понашају и према људима. Многе серијске убице у САД то су радиле у детињству. И код нас су малолетници свирепи према животињама, дешавали су се случајеви да мачке поливају запаљивом течношћу и живе их спале, или да насмрт пребију пса. У Београду је пунолетни мушкарац ножем убио власничког ротвајлера, и то тако што му је пришао да га помази, а затим зарио нож у срце. Тај извршилац касније је убио човека – објашњава др Нешић.    

Дешава се да форензичари који обдукују животиње и људе сарађују на, практично, истим предметима. То је у случајевима када је жртва злочина човек, а при томе је убијен и његов пас. Или када се и власник и љубимац угуше приликом пожара у кући.

Веома деликатан случај била је обдукција пса на кога је налетео службени џип тадашњег министра унутрашњих послова Драгана Јочића, после чега је дошло до превртања возила. Проверавана је могућност да је пас намерно пуштен пред возило, што би практично значило да је у питању атентат. Утврђено је да је у питању власнички пас, а касније је идентификован и власник којем је побегао. Један познати адвокат сумњао је да му је пас отрован у дворишту, што је могла бити и претња упућена њeму, будући да је ангажован као бранилац у озбиљним кривичним предметима. Аутопсијом је доказано да је реч о напрасној смрти љубимца.

Милан Галовић

----------------------------------------------------------------

Тровање паса – докази и сумње

Тровање паса луталица је појава на коју би се морало енергичније реаговати, посебно имајући и опасност по људе коју представља разбацивање отрова по парковима и улицама. Индиције које указују на тровање јесу већи број умрлих или паса у лошем здравственом стању на истом месту, сумњиве супстанце помешане са непоједеном храном или у избљувцима отрованих паса, веома висока температура. Токсиколошке анализе узорака се обављају на ВМА. Дешава се, објашњава др Нешић, да власници сумњају на смрт пса тровањем, а да је у ствари природна смрт због болести срца или других болести.

----------------------------------------------------------------- 

Мила поново избегла тровање

За сада непозната особа отровала је још два пса породице Чарнић из Јајинаца, која је у јавности постала позната када је усвојила керушу Милу. Од када је пре две године у ову породицу дошла керуша којој је такође неидентификовани починилац одсекао шапе, укупно четири њихова пса су отрована, а полиција није утврдила ко је поставио отров.

О тровању паса обавештена је полиција која је исте ноћи обавила увиђај у кући породице Чарнић. Како су нам рекли укућани, права је срећа што керуша Мила није отрована, јер током зиме веома кратко време проводи ван куће и углавном је под њиховим надзором. У кући је сад стално уз Милу и други преостао пас – Беба.

С. Г.