Избори као плес на жици

„Сви ми (изборни кандидати) плешемо на жици, па се намеће питање – ко ће се први оклизнути”, рекао је Штефан Вајл, кандидат социјалдемократа за новог шефа покрајине, уочи јучерашњих избора у Доњој Саксонији.

Очекивана је „мртва трка” између странака које су образовале досадашњу владу, демохришћана и либерала, и између изазивача, социјалдемократа и зелених. При том се императив победе није односио само на локалне кандидате.

Аналитичари и кључни немачки политичари сложни су у оцени да ће јучерашњи резултати гласања у Доњој Саксонији одредити оквире могућих коалиција после савезних избора, у јесен 2013. Најављени су и ванредни састанци на врху парламентарних странака Немачке, на којима ће бити преиспитан статус кључних кандидата на савезним изборима. У две опозиционе странке, код Зелених и код социјалдемократа, односно и код либерала, коалиционог партнера у влади Ангеле Меркел, најављено је преиспитивање подобности кандидата који су именовани за носиоце листа на савезним изборима.

Најугроженији „акробата” на жици извесно је био први либерал, шеф Слободне демократске партије (ФДП), Филип Реслер. За Реслера су избори у Доњој Саксонији били упоредиви са хамлетском дилемом: „Бити ил’ не бити”. Уочи избора му је стављено до знања да ће опстати као страначки лидер и моћи да рачуна на нови коалициони споразум са Ангелом Меркел – само ако пређе цензус од пет одсто и обезбеди останак странке у покрајинском парламенту.

На „жици” су се затекли и кључни политичари Зелених. С обзиром на двоструку тактику еколога на предстојећим савезним изборима – отворени су за коалиционе договоре са грађанском левицом и центром, у зависности ко понуди прихватљивији програм – одлучено је да се носилац савезне изборне листе одреди после избора у Доњој Саксонији. Уколико ФДП не оствари цензус, а тиме изгуби наклоност демохришћана као будућег коалиционог партнера у влади, Зелени ће номиновати кандидата који би био прихватљив и као партнер Ангеле Меркел. У супротном, предност ће добити кандидат по укусу грађанске левице.

Када је о социјалдемократима реч, име канцеларског кандидата више се не помиње. Смена Пера Штајнбрика – номинован од страначког врха као најподобнији ривал Меркеловој у савезној политици, а поткрај минуле године потврђен на партијском конгресу – постаје све извеснија, и за случај да социјалдемократи остваре успех на покрајинским изборима.

Све анализе указују, наиме, да је Штајнбрик за непуна три месеца довео странку до „историјског минуса”. Прихватљивост СПД је опала на двадесетак одсто бирачке наклоности.

Уочи избора, шеф странке Сигмар Габријел и њен канцеларски кандидат Пер Штајнбрик задржали су се у вишечасовном разговору, у четири ока. У централи СПД је истакнуто да су договорене изјаве и кораци за период непосредно после избора. Међутим, дато је до знања да има доста времена до савезних избора и да „измене на листи кандидата нису искључене”.

Ко би могао да наследи Пера Штајнбрика као канцеларског кандидата?

Идеолошки одбор, незванично тело страначких мудраца са бившим канцеларом Хелмутом Шмитом на челу, залаже се за повратак политици социјалдемократског компромиса. „Одступањем од социјално одговорне политике, начела које је важило од завршетка Другог светског рата до поткрај седамдесетих година (прошлог века), престројили смо се у лагер ,левих либерала’, како смо звали центристе у нашим редовима”, подвучено је у анонимном „писму из централе” СПД.

Уз констатацију да су социјалдемократи начинили „историјску грешку”, приклањајући се идеологији оних који подржавају владавину глобалног капитала, додаје се да је Немачка социјалдемократија данас, не само она, постала синоним за „дисконтни неолиберализам”.

Позиви шефу странке Сигмару Габријелу да преузме улогу канцеларског кандидата све су гласнији и бројнији. Ипак, двоумљење је још гласније – не би ли требало прогласити „хладног прагматичара” Франка Валтера Штајнмајера канцеларским кандидатом и тако задобити подршку неопредељених бирача у грађанском центру.