Среда, 24.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Потрага за "бомбашем"

Потрага за "бомбашем"
После експлозије: прозор спаваће собе новинара Анастасијевића (Фото Т. Јанић)

Полиција интензивно трага за особом која је прексиноћ поставила бомбу "кашикару" на симс прозора спаваће собе новинара недељника "Време" Дејана Анастасијевића. У досадашњој истрази испитано је на десетине особа за које се претпостављало да могу да имају одређена сазнања о овом догађају. Чекају се и прве анализе трагова пронађених на месту догађаја. Оперативним полицијским радом требало би да буде утврђено да ли је напад на Анастасијевића био покушај његовог убиства или је реч о застрашујућој опомени.

Како је "Политика" објавила, један од главних трагова у идентификацији нападача је неексплодирана "кашикара" која је нађена испред суседног улаза број 12 у истој згради на само неколико метара од, скоро потпуно у експлозији уништеног, прозора од стана новинара Анастасијевића.

Новинар Анастасијевић изјавио је јуче за "Политику" да не жели да се меша у истрагу полиције, да се не распитује о детаљима већ да очекује резултате.

– Трудим се да се вратим у нормалу и животну колотечину. У контакту сам са полицијом, они раде свој посао и трудим се да се не мешам у истрагу. Задовољан сам начином рада и степеном пажње и озбиљности са којом су приступили овом догађају – рекао је Анастасијевић.

На наше питање да ли је прихватио полицијско обезбеђење које му је понуђено, рекао је да се узда у процену полиције.

– Полицијско обезбеђење нисам ни одбио нити прихватио. Рекао сам им да се уздам у њихову процену о томе. Приметио сам да је од јуче у мојој улици непрекидно присутна једна полицијска патрола – навео је новинар.

Једини за сада јавно изречени мотив напада на Анастасијевића су речи главног и одговорног уредника недељника "Време" Драгољуба Жарковића који је оценио да цео случај највероватније има везе са гостовањем Анастасијевића у емисији "Кажипрст" на радију Б92 у којој је он говорио о суђењу и пресуди групи "Шкорпиони". Жарковић је рекао да је неко после те емисије, у четвртак, покушао да се у редакцији "Времена" распита ближе о Анастасијевићу и његовој родбини.

Напад на новинара недељника "Време", бомбом "кашикаром" која је експлодирала испред прозора од његовог стана, најоштрије је осудило Тужилаштво за борбу против организованог криминала.

– Дејан Анастасијевић је својим досадашњим радом био глас слободне речи и слободног новинарства. Тај насилни акт истовремено је и акт упозорења да морамо бити још одлучнији у борби против свих облика криминала који угрожава основне вредности демократије. Тужилаштво ће се позабавити свим оним што је у његовом домену и надлежности – изјавио је јуче "Политици" Томо Зорић, портпарол Тужилаштва. Тужилаштво за ратне злочине Србије оценило је да је напад на новинара Анастасијевића био напад на слободу мишљења и изражавања којим се подривају темељи демократије.  

– Ставови које је Анастасијевић изражавао помогли су и помажу у афирмацији истине, посебно у сфери најтежих облика криминала, укључујући и ратне злочине – саопштило је Тужилаштво.

Председник Либерално-демократске партије Чедомир Јовановић изјавио је јуче поводом напада на новинара недељника "Време" да ће активисти те партије данас блокирати саобраћај од 11.55 до 12 часова, у знак протеста. Саобраћај ће бити блокиран у 165 општина у Србији у којима Либерално-демократска партија има одборе, а у Београду протест ће бити одржан на углу улица краља Милана и Кнеза Милоша, наведено је у саопштењу ЛДП.

Покушај убиства новинара много је индикативнији од још једног терористичког напада на слободу изражавања, упозорио је јуче Хелсиншки одбор за људска права у Србији.

– Мета је овог пута био један храбар новинар који не само да је аутентично сведочио о суђењу убицама наводно паравојне јединице "Шкорпиони", већ се својевремено и лично појавио као сведок оптужбе на суђењу Слободану Милошевићу – наведено је у саопштењу Хелсиншког одбора.

Дејан Анастасијевић је дугогодишњи новинар недељника "Време", био је извештач са ратишта на просторима бивше Југославије деведесетих година. Анастасијевић је познат по својим текстовима о безбедносним снагама Србије, као и о чланцима о ратним злочинима, у последње време посебно о случају "Шкорпиона" и браће Битићи. За аналитички и храбар приступ новинарству, Анастасијевић је добио више новинарских награда, укључујући награду НУНС-а, "Душан Богавац" и "Сташа Маринковић".

Данијела Вукосављевић

-----------------------------------------------------------

Нерасветљена убиства новинара

На суду у Србији до сада још нико није одговарао за убиство и напад на новинара

Ниједно убиство новинара у Србији није расветљено и нико никада није одговарао за напад на новинаре, констатовао је јуче Б92. Две кашикаре које су се у ноћи између петка и суботе нашле на прозору Дејана Анастасијевића су управо последица неоткривених убистава новинара и све чешћих напада на посленике јавне речи у Србији, сматрају новинари Драган Бујошевић и Гордана Суша.

Смрт новинарке Даде Вујасиновић, која је пре 13 година пронађена мртва у свом стану, никада није добила судски епилог. Такође, јавности никада није званично саопштено ко су налогодавци и убице власника "Дневног телеграфа" и "Европљанина" Славка Ћурувије, који је пре осам година на Ускрс убијен испред зграде у којој је живео. Предмет је још у фази предистражних радњи.

Не зна се ни ко је убио дописника "Вечерњих новости" из Јагодине Милана Пантића пре пет година.

"Мислим да то не знамо из простог разлога што на неке чудне начине тајним полицијама управљају исти они људи који су и тада у време тих убистава управљали. Други разлог је поновно буђење лажног патриотизма који смо имали деведесетих. Лажни патриоти нису успели да заштите Србе ни у Хрватској ни на Косову, али успевају да овде малтретирају сваког оног ко не мисли као они", каже Бујошевић.

"Цитирала бих Хану Арент која лепо каже да ми живимо поново у тоталитаризму малог ксенофобичног народа. Тај концепт је први почео Слободан Милошевић, а врло га успешно наставља ова садашња - каква год - техничка или било која власт.

Покушај убиства Дејана Анастасијевића је покушај убиства слободних медија, то је био исти систем обрачуна са медијима у време Милошевићевог режима. У његово време су учињена та убиства, али ова власт се врло игнорантски понаша у откривању починилаца тих грозних дела", објашњава Суша.

О томе колико је новинара у последњих петнаестак година нападнуто, не постоји прецизан податак. Међутим, само према подацима Независног удружења новинара Србије, у току 2006. године било је око 50 пријављених напада. У току 2007. статистика бележи у просеку пет до шест пријављених напада месечно. Новинари су неретко били и на мети политичара из власти и државних службеника који су на постављена новинарска питања знали да одговоре и ударцима, увредама и понижавањем.

Драган Бујошевић сматра да је данас теже бити новинар него у време режима Слободана Милошевића.

"Мислим да је онда било једноставније, на једној страни Милошевић, а на другој они новинари који нису хтели да буду његови послушници. Сада је то помешано, сада су толико измешани политичари и тајкуни, и њихов заједнички циљ је да медији буду њихов рекламни пано", каже Бујошевић.

"Данас је врло рискантно живети уопште у Србији. Та прича како су се ствари јако промениле после 5. октобра се сад показује супротном. Данас је рискантно другачије мислити и ако имате у виду чињеницу да се Дејан бави врло шкакљивим темама - ратним злочинима, државном безбедности, што овој власти не одговара", каже Гордана Суша.

Новинари који су у својим истраживањима отишли далеко и своја открића презентирали отворено и без самоцензуре, били су и јавно блаћени и понижавани измишљеним текстовима по таблоидима. Практично, због вербалног деликта одговарају за јавну реч пред судовима и кажњавају се високим новчаним казнама. Међутим, на суду у Србији до сада још нико није одговарао за убиство и напад на новинара.

Фонет
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.