Храст се враћа на банатске голети

Зрењанин – У Војводини има мало шуме, а по недостатку дрвећа предњачи средњи Банат који се по непошумљеним голетима налази при самом врху у Европи. Овај недостатак је одавно уочен, али се у земљи у којој свако мало говори о сиромаштву више оптерећивало производњом хране и њој се у војвођанској равници давала предност. У тим околностима не да се није довољно садило него се и оно мало дрвећа неконтролисано користило за огрев. Већ десетак година стање се поправља, а у предузећу „Војводинашуме” кажу да је у плану да се у наредних пет година пошуме све расположиве површине којима оно газдује на подручју покрајине.

Слађан Суручић шеф Шумске управе Зрењанин која прекрива подручје што држи неславни рекорд по непошумљености у земљи даје конкретне податке. У Војводини се под шумама налази 154.000 хектара, што је приближно 7,1 одсто одукупне површине. Јавно предузеће „Војводинашуме” највећи је корисник шума и шумског земљишта и то на површини од 129.516,14 хектара, од којих су шуме заступљене на површини 98.484,63 хектара. У средњем Банату Шумско газдинство „Банат”, део „Војводинашума”, односно поменута зрењанинска управа, газдују шумама на површини од свега 5.374 хектара. На овом подручју општина Сечањ има најнижи степен шумовитости са 0,37 одсто, Житиште 0,45, Нови Бечеј 0,80, а затим следи општина Нова Црња 0,81 и град Зрењанин који има 2,6 процената шуме. Када се узме у обзир да је шумовитост Србије око 27 процената, а Европе чак 40, сасвим је јасно где се налази средњи Банат.

Дипломирани инжењер шумарства Слађан Суручић каже да је ово подручје старе мочварне области Панонске низије и на основу писаних историјских докумената, када се погледа неколико стотина година уназад, долази се до закључка да су на овим просторима поред мочвара постојали мањи или већи комплекси шума.

Може се доказати да су у 16. веку у овим крајевима постојале велике шуме богате разноврсним дрвећем и бројном дивљачи као што су јелени који су виђани у крдима и од 2.000 примерака. Овај мали осврт на прошлост помаже да се боље сагледају могућности овдашњег тла и погодности да се стање промени. Еколошки услови овог подручја које је испресецано бројним водотоцима, условили су опредељење шумара на гајење топола и врба на алувијалним земљиштима, храста и пољског јасена на углавном глејним земљиштима. – То значи да се, испод плитког горњег слоја, налази глина, а испод ње вода и влага. Тврди глинени слој најлакше пробија корен храста лужњака коме треба вода – каже Суручић. На основу тих сазнања, испитивања земљишта и неколико примера храстовог дрвећа, старог вековима, а они сведоче о некада богатим храстовим шумама на овим просторима, овде се кренуло са сетвом семена храста лужњака. Сада већ стабла посађена пре више од две деценије доказују да је пројекат оправдан и ЈП „Војводинашуме” настављају да га успешно реализују. У периоду од 2006. до 2012. године, на подручјусредњег Баната храст лужњак је посејан на површини од 300 хектара. Радови су посебно интензивирани 2011. године када је уз суфинансирање Покрајинског секретаријата за пољопривреду, водопривреду и шумарство пошумљено 174 хектара нових површина. Суручић скреће пажњу да је реч о обимном послу који захтева и знатна улагања. Храст плодоноси сваких три до пет година па је набавка семена отежана, а посебан проблем је заштита младих шума. Оне су изложене уништавању од дрвокрадица, стоке, пожара. Само прошле године је по новим шумама изграђено 556 километара противпожарних путева. Искуство је показало да је око ових простора неопходно подизање ограда и у последњих пет година их је направљено 7,5 километара.

Овде није било речи о огромној користи од пошумљавања. Подразумева се да о томе расте свест грађана. Има предлога да се, због великог недостатка шуме и неславних рекорда, уведе пракса да се успешност овдашњих политичара мери по пошумљеним хектарима у њиховом мандату.

Помоћник директора за шумарство и ловство у ЈП „Војводинашуме” Ђорђе Шимуновачки каже да се на повећању шумовитости Војводине морају укључити и остали корисници шума, власници земљишта погодног за пошумљавање и најшира друштвена заједница, а све то уз снажнију подршку надлежног покрајинског секретаријата па и локалних самоуправа – Да би се ово постигло првенствено се морају одредити површине погодне за пошумљавање, јер док се то не уради ЈП „Војводинашуме” може радити само на површинама којима газдује, што је мало у односу на комплетан задатак – каже Шимуновачки.