Година домаћих аутора

Текстови домаћих аутора биће окосница репертоара Београдског драмског позоришта у наредном периоду. Драмски првенац Огњена Обрадовића „Недеља, јуче, данас, сутра” увелико режира Милан Нешковић, а премијера се очекује у фебруару. Реч је о занимљивом штиву које је ушло у најужи избор првог Конкурса за драмски првенац позоришне куће на Крсту. Уз то ваља нагласити да је Огњен Обрадовић студент друге године драматургије Факултета драмских уметности у Београду, и да је режија поверена такође младом Милану Нешковићу којег памтимо по томе што је дипломирао као први студент ФДУ-а у некој од земаља Европске уније, са праизведбом драме „Шине” Милене Марковић у позоришту „Тартини” у Словенији.

У БДП-у увелико теку припреме и за почетак проба представе „Луна парк” Александра Југовића коју ће режирати талентовани Марко Манојловић. И овога пута је у питању савремена, духовита домаћа праизведба новог текста домаћег аутора која ће бити реализована у копродукцији са Удружењем драмских уметника Србије.

– Овакав позоришни копродуцентски модел заправо је један од начина како да превазиђемо кризу како бисмо задржали високе вредносне критеријуме. Извесно је да ће поред осталих, у подели бити Љубинка Кларић и Милена Павловић, чланице наше куће, каже Маша Михаиловић, директорка БДП-а и најављује још једног свог сценског адута у 2013. години:

– С јесени планирамо да се ухватимо у коштац са „Беснилом” Борислава Пекића. Драматизацију и адаптацију ради Маша Стокић. У преговорима смо са редитељима, а ко ће радити представу зависиће у великој мери од адаптације будући да у „Беснилу” постоји неколико нивоа приче. Желимо да уложимо максималну енергију са амбицијом да то буде нешто што ће остати и живети на репертоару БДП-а. Чини ми се да нам Пекић припада по свим критеријумима.

Током године, како најављује наша саговорница, репертоар БДП-а биће појачан и представом „Трпеле”. Овога пута у питању је ауторски пројекат на којем заједно сарађују редитељ Бобан Скерлић и драматург Милен Деполо, а бави се актуелном темом злостављених жена. На овој представи биће ангажован готово цео женски ансамбл БДП-а. У плану је и поставка адаптираног, приближеног овом тренутку, Пиранделовог комада „Вечерас импровизујемо” који ће током јесени режирати Милица Краљ.

– Добили смо дозволу за рад и од даровитог хрватског аутора Ивора Мартинића да на својој сцени поставимо његову нову драму „Мој син само мало спорије хода”. То је лепа породична драма, врло дубока, вишеслојна. Поред свега поменутог већ је унапред договорен рад и на три студентске дипломске представе које ће бити углавном рађене на новој сцени БДП-а.

Судећи по најавама БДП ће у наредном периоду имати чиме да изненади своју публику. А на питање како ће планиране представе финансијски реализовати директорка БДП-а одговара:

– Имамо буџет који се не разликује у односу на прошлу годину. Верујемо да ћемо уз добре сараднике успети и да реализујемо своје идеје. Мислим да се поменуте представе у великој мери могу опремити из постојећег фундуса, из потенцијала наших радионица. Важно нам је да ове године мало оживимо велику сцену „Раде Марковић” да је напунимо креативним уметничким материјалом. Наше представе су много пута одигране, већина је изашла пред публику по 100 пута и више пута. То значи да морамо да нудимо и нове ствари, како бисмо задржали ту исту публику.

Маша Михаиловић је, да подсетимо једини и први директор београдских позоришта који је дипломирао позоришну и радио продукцију на ФДУ.

– Нас продуценте током студија врло комплетно образују, јер ми слушамо све што слушају и глумци, драматурзи, редитељи у смислу општих уметничких предмета: домаћа и светска драма, историја музике, историја уметности... Дакле, озбиљно се позоришна продукција припрема за нешто што би касније могло да буде релевантно. Драго ми је да сам први позоришни продуцент код нас које заиста ради тај посао. Знам и да је Јанко Љумовић управник Црногорског народног позоришта у Подгорици завршио позоришну и радио продукцију. И то је то. Свесна сам и својих мана и квалитета. Када су моје мане у питању знам са ким да се посаветујем и то је оно што је драгоцено, што нас на факултету науче да није срамота питати. Уз то мислим да као позоришни продуцент могу неке ствари шире да сагледам и да не будем превише лична у сваком проблему. Мој позоришни модел гласи: прилагодити се, а не препустити се. Значи прилагодити се задатим околностима које наравно нису лепе, уложити огромну количину ентузијазма, веровати сарадницима и не препустити се очају који вас наравно с времена на време нападне. Наравно, и бојим се. Ове моје амбиције нису мале. Не знам да ли ћу их и како реализовати, али морамо себи поставити велике циљеве да бисмо имали шта да освајамо. Ако су нам мали циљеви и амбиције немамо ништа да освајамо и то је проблем. Била сам у позоришту и када се врло мало радило, и одговорно тврдим да тек то никако није добро, закључује Михаиловићка.