Животопис Светог Саве

С благословом патријарха српског г. Иринеја, „Завод за уџбенике” из Београда објавио је књигу: „Свети Сава у руском царском летопису”. Књигу, која се најављује као највеће издавачко откриће у 2012. години, приредио је Милован Витезовић, а са старог руског превела Миљенка Витезовић. У Патријаршији Српске православне цркве о књизи су говорили патријарх Иринеј, Милован Витезовић, Аника Сковран и Милољуб Албијанић, директор и главни уредник „Завода за уџбенике”. Свечаности су, уз бројне угледне званице, присуствовали и Братислав Петковић, министар културе, и престолонаследник Александар Карађорђевић.

Када се 1547. велики московски кнез Русије Иван Васиљевич Рјурикович, у својој седамнаестој години, крунисао за првог руског цара, тежећи да створи велико и моћно царство, ширећи Русију ка Балтику, Криму и Сибиру, он је пожелео да својој царствености подари уникатну – историју света, од постања до њега. Историја је стварана као највећи књижни споменик на свету, до тада, више у сликама, него у текстовима, на двадесетак хиљада страница, распоређених у десет томова. Ово монументално дело названо је „Лицевој летописниј свод”. Али, тек је у овом веку у Москви основана издавачка кућа „Актеон”, са главним циљем да објави ово уникатно дело, које Руси називају цар-књигом, што је и учињено, у двадесет томова, под насловом: „Рускаја летописнаја историја, легендарное книжное собрание цара Ивана Грознога”.

Да у овом делу постоје и извесни српски листови знали су само ретки научници русисти, али њихов обим нису знали. Милован Витезовић, приређивач ове књиге, скоро три деценије покушавао је да открије ту тајну. И коначно је успео: Срби у овом летопису имају своје многобројне, хронолошки сложене, стране из своје историје до времена Ивана IV у јарким минијатурама, при чему једна од сваке ове илуминације садржи и више сцена одређених догађаја.

Српске стране почињу родословима српских владара преднемањићког и немањићког периода, а завршавају се Косовскимбојем (слике боја су рађене према сведочењу митрополита Пимена из саме 1389. године). Најзначајније стране посвећене Србима – у славу су првог српског архиепископа Саве Немањића, који је и код Руса Свети Сава Српски. На сто пет страна илуминација са више од три стотине призора у њима, исликан је цео живот Светог Саве, што је свакако највећи ликовни опус посвећен овом нашем светитељу, и, вероватно, један од најобимнијих ако не и најобимнији у овом вишетомном летопису, што сведочи о највећем поштовању Светог Саве у Русији, у времену силног цара Ивана IV.

Руски издавач „Актеон” дао је права „Заводу за уџбенике” да издвоји српске стране из Летописа, да их обједини у једну целину и објави под насловом „Свети Сава у руском царском летопису”. Књига је објављена тројезично, на старом руском, српском и руском језику. Тако нам је оно што је било непознато и недоступно четири и по века –сада доступно у слици и речи!

У предговору, Милован Витезовић, у студији на двадесетак страна, насловљеној: „Цар Иван IV, његов монументални летопис света и култ Светог Саве Српског у Русији”, разјашњава историју култа Светог Саве у Русији. У студији се, такође, приказује руско родословно наслеђе Ивана IV, али и указује на његове родословне везе са Немањићима – Палеолозима и Јакшићима.

У књизи су дата и мишљења о Летописуг. Алексеја Другог, патријарха московског и све Русије, Владимира Путина, председника Русије, и Александра Лихачова, академика и председника писаца Русије.