Обамин нови рандеву са историјом

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Уставна обавеза формално је обављена у недељу у Белој кући, дискретно и на неки начин интимно, за само 90 секунди, без присуства јавности. А онда је јуче, у готово целодневном спектаклу, то свечано поновљено, у складу са традицијом да је инаугурација сваког председничког мандата уједно и национални празник демократије.

Барак Хусеин Обама је јуче пред очима целе нације и света поново изговорио 35 речи председничке заклетве („Свечано се заклињем да ћу верно вршити дужност председника Сједињених Држава и са свим својим способностима штитити и бранити устав Сједињених Држава”) на балкону Капитола, зграде Конгреса, са политичком елитом земље иза себе и масом од око 700.000 људи испред.

Била је ово друга инаугурација 44. америчког председника и укупно 57. у историји, јер је два мандата имало само 17 председника. Био је то искључиво домаћи празник: једини странци у почасној ложи били су страни амбасадори, чланови дипломатског кора.

У 20-минутном говору који је одржао Обама је изнео своју визију другог мандата са главном поруком да принципи оснивача нације морају да добију савремено значење. Изговарајући често речи којима почиње амерички Устав – „Ми, народ”, Обама је најпре подсетио на оно што, иако је у Уставу од самог почетка, није одмах реализовано: да су сви људи богомдано једнаки и да на практичном остваривању тих једнакости мора да се ради и данас.

„Деценија ратова се завршава, започео је опоравак и могућности Америке поново су неограничене”, рекао је Обама да би одмах потом напоменуо да нација не може да буде успешна ако је добро само неколицини, него свима. Било је то његово подсећање на растуће економске неједнакости у земљи које су биле у фокусу националних дебата у претходне четири године. Најавио је и да ће и у новом мандату бранити социјалне програме који су, у име буџетске штедње, на удару конзервативаца.

„Одбијамо да бирамо између бриге за генерацију која је земљу изградила и инвестиција у генерацију која ће је тек градити”, рекао је он, наглашавајући да социјални програми земљу не слабе, него јачају.

Говорећи о једнакостима поменуо је и „нашу геј браћу и сестре који су такође равноправни”, што је у складу са променама расположења америчког јавног мњења о овоме и озакоњења истополних бракова у неколико чланица уније.

„Трајни мир не захтева стално ратовање”, поручио је још Обама, образложивши да „ангажовање” непријатеља увек доноси трајнији мир него онај после рата. Поменуо је и америчку обавезу да „реагује на климатске промене” и буде предводник у освајању технологија обновљиве енергије.

У целој церемонији било је и много симболике, како у протоколарним детаљима, тако и по кореографији. Указана је тако и почаст бившим председницима: у почасној ложи били су Џими Картер и Бил Клинтон са некадашњим првим дамама. Два председника из династије Буш нису дошла: Буш старији је у болници, а то је вероватно био разлог да у Вашингтон из Тексаса не дође ни Буш млађи.

Дан је почео кафом у Белој кући за лидере Конгреса, да би се потом председничка колона упутила ка Капитол хилу, поздрављана од грађана. Истом рутом по подне је прошла и парада са око 10.000 учесника у којој је био и председник. Дан је завршен са два бала: једним за политичку и друштвену елиту, и другим којег је Обама сазвао као врховни командант за припаднике војске.

Друга Обамина инаугурација окупила је мање људи него прва, што је разумљиво с обзиром на то да је она од пре четири године заиста била историјска: заклетву је полагао први црни председник у америчкој историји. Визуелно и овога пута био је попуњен цео простор од здања Конгреса до каменог обелиска који је меморијал првом председнику Џорџу Вашингтону. Све је било беспрекорно организовано, са монтажним оградама и капијама, стотинак великих екрана да би свечаност могли да прате и они који су били далеко од конгресне бине. Постављено је и чак 1.500 покретних тоалета.

Други мандат Обама је започео у повољнијим околностима од првог: глобални финансијски систем није, као пре четири године, на ивици колапса, домаћа економија се опоравља, незапосленост у земљи се смањује...

У следеће четири године, према општим проценама, он треба да обезбеди своје место у историји: да консолидује оно што је већ урадио, доврши започето и остане упамћен као лидер који је остварио бар део „нада и промена” које су му омогућиле да од мало познатог сенатора постане председник.