Пролеће усред зиме

Ових дана Србија делује као оаза у Европи окованој снегом и ледом. Путеви су у већини земаља старог континента, нарочито на северу и западу, последњих дана били готово непроходни, а у неким метрополама, попут Лондона и Париза временске непогоде зауставиле су авионски саобраћај.

Код нас су, међутим, јуче забележене пролећне температуре у већем делу земље, а у неким градовима, попут Ниша, Крушевца и Лесковца, жива у термометру попела се чак на 18. подељак.

Високе температуре утицале су да многи помисле како се са нашом климом нешто дешава, али метеоролози у Републичком хидрометеоролошком заводу Србије тврде да је и овакво време – уобичајено за зиму. Налазимо се на рубу подручја које је под утицајем циклона – вртлога са хладним ваздухом и облацима који се премештају са севера на југ европског континента, а путања им је преко Средоземља. Зато и није необично да се код нас смењују хладни и мало топлији дани, кажу метеоролози и подсећају да је у Србији прошлог викенда – падао снег.

– Оваква промена температуре је типична за наше поднебље и такву климу имамо последњих неколико стотина година. Неколико зима за нама друга половина децембра и јануар су били топлији, док је нешто хладније било у фебруару – подсећа метеоролог Недељко Тодоровић.

Ни снег ни лед, какав смо имали прошлог фебруара када је у Србији двадесетак дана владала ванредна ситуација због непогода, нису необични за наше поднебље, мада је тада хладан талас у нашу земљу стигао са североистока Европе, тачније из Русије, објашњава наш саговорник. Једна од зима која ће остати упамћена по обилним падавинама забележена је  1984. године: тада је Србија била покривена снегом у периоду од 20. јануара до 10. марта. И 2005. је заведена у документацију РХМЗ-а као зима са већом количином снега. Уобичајено је и да се температуре током ведрих зимских ноћи у појединим крајевима Србије спусте и до минус 30 степени Целзијуса, али и да током зимског периода буде дана у којима температура подсећа на пролећну.

Тодоровић истиче да временска прогноза не може са сигурношћу од сто одсто да предвиди време које нас чека, па чак ни оно које се прогнозира за сутрашњи дан.

– Ниједна прогноза није потпуно прецизна, вероватноћа да ће се на пример дневна прогноза остварити износи 85 одсто. Дугорочна прогноза губи на прецизности што је дужи период који се прогнозира. После 15 дана она већ није сасвим прецизна – објашњава Тодоровић.

Он додаје да се код нас дугорочна прогноза ради помоћу аналогно-статистичке методе, што значи да се узимају подаци из периода у прошлости који је био сличан периоду у којем се тренутно налазимо, а онда се пројектује на дане које следе. Такав начин је несавршен, каже Тодоровић и истиче да прогноза и не може да буде најпрецизнија јер је време непредвидиво.

– Према садашњим подацима пред нама је благ период, у наредних двадесетак дана, тачније до половине фебруара велика је вероватноћа да неће бити озбиљније зиме, мада су падавине у виду кише и снега могуће већ наредног викенда – истиче Тодоровић, одговарајући на наше питање да ли нас до краја зиме очекују велики снег и временске непогоде које су последњих дана најављивали медији.