Магичне слике Париза

Специјално за "Политику"
Париз – Оно што највише плени у француској престоници, сем живости историјских квартова у којима љупке уличице чудесних имена избијају на блештаве булеваре, свакако је културна разноликост коју осећате на сваком кораку: у метроу, кафићима, парковима, на кејевима Сене. Окружени сте људима свих раса, чија одећа неретко одаје њихово порекло, али и заводљивост масовне културе.

А понекад можете упознати неку далеку цивилизацију и њене горуће проблеме и на необичном месту. Висока гвоздена ограда прелепог Луксембуршког парка, у срцу Латинског кварта, одавно је постала изложбени простор, стављен на располагање чувеним фотографима. Ранијих година, пролазници су могли уживати у снимцима невероватних пејзажа наше планете или ерупција активних вулкана, а данас изазива дивљење осамдесет уметничких фотографија агоније Сахела, где се становници на разне начине довијају да преживе борећи се за сваку кап воде.

Роберто Неумилер забележио је богатство народних традиција Мауританије, Малија, Нигера, Сенегала, напредовање пустиње, тешке последице лоше исхране. Полако се крећете дуж ограде, час слеђени од ужаса час осунчани лепотом, па продужујете до зграде Сената и Луксембуршке палате где се смењују престижне изложбе још од 1750. Овога пута, у полутами музеја не зрачи, специјално осветљена, Рафаелова Форнарина, него светлуца ништа мање сензуална Жена-вилин коњиц раширених крила, чаробан привесак за ланчић, начињен од цизелираног злата, вишебојне глеђи, брилијаната. Реч је о изложби која је ових дана у центру пажње, а није ни сликарство, ни ризница древне египатске или јерменске цивилизације. Ненадмашни у неговању сопствене културне баштине, Французи су поклонили пажњу накиту који је на прелазу из деветнаестог у двадесети век креирао чувени Рене Лалик.

Посветивши се 1880. цртању накита за драгуљаре Пале ројала, Лалик убрзо отвара сопствену радионицу и упошљава тридесетак занатлија. Надгледа све етапе настанка новог уметничког дела што валоризује дотад потцењене материјале: рог, слоновачу, емајл, или скромно камење као што је жад, оникс, ахат, опал. Пре њега, вредност неког броша ценила се само у каратима злата и дијаманата. Он популарној Art nouveau нуди накит у виду бајке, инспиришући се природом, јапанским гравирама и егзотичним вртовима. Главни му је мотив жена, од које чини загонетно створење дајући јој крила лептира и врат црног лабуда, у огрлицама од злата, емајла, аметиста.

Око четири стотине чаробних предмета, сакупљених из великих светских колекција, пружа портрет овог "песника стакла", који је тај податни материјал увео у накит. Лаликове креације заводе префињеном линијом и бојом, игром замагљености и прозирности, таме и блештавила: укосница са слепим мишом, рог опточен дијамантима, четири вилина коњица са топазом, дијадеме са змајевима што бљују ватру, осе у иглама за шешир, распеване птичице на љупкој гранчици од драгуља. Правио је сценски накит за велику трагичарку Сару Бернар која му је била верна пријатељица. Засјао је на Светској изложби 1900, а тридесетих година пројектовао је фонтане на Јелисејским пољима у Паризу, и креирао грандиозни декор салона брода Нормандија, симбола луксуза и уживања у бел епок.

Са помешаним осећањима од тако различитих утисака сабраних у Латинском кварту, можете одшетати до Сене и бацити поглед на њене прекрасне мостове. Ако свратите у биоскоп на Тргу сен Мишел, онда ћете културни bouillon у души залити салвама смеха. У филму бенинског редитеља Силвестра Амусуа Africa paradis свет је окренут наопачке.

Као у роману Абдурахмана Ваберија, младог писца из Џибутија, 2033. године Европа је тужно место за живот: влада глад, незапосленост, безнађе. Мањи број срећника успева да се докопа Сједињених Афричких Држава где тече мед и млеко. "Рајска Африка" или "Афрички рај", комедија која ненаметљиво указује западњацима на сва понижења којима ови дочекују и испраћају кући афричке емигранте, неће вас сасвим убедити, али ће вас забавити и подстаћи на размишљање.

Оно се уклапа у нове париске модне трендове: 100 одсто зен, повратак шарених туника из седамдесетих година и рајфова у коси. На управо завршеном Сајму књига све је било у знаку Индије, почаснога госта. Након вечери инаугурације, на коју се улази само са позивницом, иза сваког значајнијег штанда остале су кутије препуне празних флаша шампањца, као какав изложбени експонат или знак престижа. А српски издавачи остали су и без штанда, те су се наши људи могли посветити разгледању богато опремљених простора француских и страних издавача, уместо да претресају своје опсесивне теме.

Изузетан је био осећај седети за столом са писцима из Нове Каледоније, који са свог чаробног острва у Пацифику путују до Париза 25 сати, а понекад и 50! Један од њих је Никола Куртовић, романсијер и песник, чији је отац стигао у Нумеу (главни град) из Сарајева, давне 1945. Прва збирка поезије зове му се "Слобода", што је разумљиво на свим југословенским језицима.