Подстанар у „родном граду”

Крагујевац – Основан је 1996, а 2002. се осамосталио. Ипак, ни данас нема своју зграду. Реч је о Филуму (Филолошко-уметничком факултету), најмлађем од 12 факултета Универзитета у Крагујевцу.

И док је постојао као одељење београдског Филолошког факултета, нерешен стамбени статус се још могао и разумети, али данас, када на факултету има готово 2.000 студената и више од 200 професора и сарадника, оваква ситуација је неподношљива.

Сам назив Филум, који је и као нека врста надимка, говори да се овај факултет увукао под кожу Крагујевчана. Воле да му тепају из више разлога, пре свега зато што је ова високошколска установа један од стубова и носилаца културног развоја града.

Зато би опасност која се надвила над овај факултет – а реч је о могућности да због недостатка одговарајућег простора у 2013, години акредитације, остане без појединих студијских група – требало што пре отклонити.

Но, договори око Дома војске и Кнежевог арсенала, једне од две адекватне локације, односно објеката на којима би факултет могао наставити рад, иду споро.

– Немамо никакве гаранције да ће ове године Дом војске или Кнежев арсенал бити реконструисани и адаптирани за наше потребе – каже декан Филума Иван Коларић, упозоравајући надлежне да су неки други градови, попут Јагодине, већ бацили око на поједине студентске групе, од укупно 18 колико постоји на овом факултету.

У највећој „опасности“ су студијске групе на Одсеку за примењену уметност, мада проблем постоји и на музичком одсеку. У нешто бољој позицији је филолошки одсек, који се давно „скућио“ на Правном факултету.

Рад на Филуму се, иначе, одвија на 12 различитих локација у граду, другим факултетима, основним и средњим школама. У таквим условима, наставу је тешко организовати, посебно се то односи на предавања и вежбе на одсецима за примењену и музичку уметност.

– Ако један мој студент треба за 15 минута да пређе пола града, како би са једног стигао на други час, онда је то јако незгодно. И ми професори понекад једва налазимо решење – каже Бојан Оташевић, шеф Одсека за примењену уметност.

Овом факултету недостају учионице, кабинети, консултације се често обављају на ходницима, а сам Деканат је смештен у просторијама Друге гимназије, на месту где се некад налазио мокри чвор.

За надлежне у граду, али и држави, под чијим „покровитељством“ ради факултет, то би могла бити опомена да се овој високошколској установи што пре обезбеди адекватан објекат у Крагујевцу, уместо што се размишља о премештању дела Филума у друге градове.

– Нико другима не брани да формирају своје универзитете, али зашто преко наших леђа. Нисам битан ја, битан је Крагујевац, и Филум чији студенти и професори учествују у две трећине културних манифестација у овом граду. Ако се проблем простора ускоро не реши, нећу преузети одговорност у вези са могућим реакцијама студената и професора – наводи декан Коларић.

Локална самоуправа је у више наврата намеравала да реши овај проблем, али су се сви покушаји завршавали без резултата и помало трапаво. Локација за зграду Филума неколико пута је мењана, као и већ завршени, награђени и плаћени архитектонски пројекти.

Крајем прошле године, донета је „коначна“ одлука, да се бар сликарски део Филума смести у Кнежев арсенал, комплекс старих индустријских објеката у кругу некадашње „Тополивнице“, на десној обали Лепенице. Додуше, ни Дом војске није испао из комбинације, али то је у ингеренцији Министарства одбране.

– Ствари иду у добром правцу, мада је борба непрестана – кратко је за наш лист рекао ректор Универзитета у Крагујевцу Слободан Арсенијевић, а поводом напора и потеза које вуче са својим сарадницима у циљу да се стамбени проблем Филума што пре реши.

Што се тиче Кнежевог арсенала, проблем је, као и у многим другим случајевима – новац. Надлежни у локалној самоуправи су уверени да ће се наћи решење за подстанарски статус Филума. У супротном, ако дође до премештања ма ког одсека или студијске групе у друго место, то би за Крагујевац – „родни град” овог факултета, био и пораз и брука.