Сад могу да затраже постављање споменика

Наш предлог је био кристално чист и јасан – да се споменик испред СО Прешево измести у складу с роком који је дала инспекција и да се након тога, у легалној процедури до 1. јуна реше питања на ком месту, под којим околностима и са којим садржајем то спомен-обележје може да буде постављено, казao je Зоран Станковић, председник Координационог тела за Прешево, Бујановац и Медвеђу. Он за „Политику” разјашњава редослед потеза који је довео до уклањања спорног споменика припадницима ОВПБМ у недељу ујутро. Будући да се помињало да је рок за договор до 1. јуна, а власти су одлучиле да се споменик уклони одмах, изгледа да је посреди неусаглашеност представника државе.

Значи, није било предвиђено да споменик остане на тргу у Прешеву до тог решења које је требало да се постигне до 1. јуна?

Ми смо овај план предложили још 28. децембра. Пошто није било никаквог захтева за постављањем овог споменика, а с обзиром на то да постоји легална процедура за постављање било ког објекта на јавној површини, требало је да се поступи по решењу инспекције. Онда, пошто се споменик уклони са јавне површине у Прешеву на неки приватни посед, требало је да се поднесе захтев и да у легалној процедури надлежни државни органи донесу одлуку о том споменику најкасније до 1. јуна. Одредили смо тај рок да не би било ни предуго ни прекратко време а да буде довољно да се прикупи документација и да надлежни државни органи донесу одлуку.

Шта се догодило па је у недељу ујутро споменик уклоњен? То је деловало нагло, без икакве најаве.

Управна инспекција Министарства правде и државне управе била је 10. јануара у Прешеву, прегледали су документацију са представницима локалне самоуправе и након тога донели решење да се споменик у року од пет дана од момента уручења решења уклони са јавне површине.

Чини се да није прошло толико времена.

Јесте, прошло је. А жалба на то решење није одлагала извршење одлуке.

Риза Халими је јуче изјавио да су власти Србије пожуриле да уклоне споменик јер су, изгледа, почеле да се плаше за свој ауторитет. Каже: „Како другачије протумачити то што нису хтели да сачекају састанак на којем би се тог дана постигао коначан договор о локацији за споменик”.

Не желим да коментаришем овакве изјаве.

Јесте ли знали за могућност да би тог дана представници Албанаца могли коначно да се договоре о споменику?

Да вам кажем, ми смо имали разговор 10. јануара са свим албанским партијама, изнели смо им наш предлог и рекли да се у оквиру њиховог договора изјасне о том предлогу. Нисмо се мешали у надлежност инспекције. Шта се касније догодило треба да објасне инспекцијске службе.

Да ли се приликом доношења одлуке о уклањању споменика мислило како ће се то одразити на положај Срба на Косову?

Координационо тело није имало те ингеренције нити је доносило одлуке о томе.

Споменик је уклоњен, он је у депоу у Нишу. Шта сада?

Сада је на људима из Прешева, на онима који су тај споменик поставили како су га поставили, да у једној легалној процедури поднесу захтев и пред надлежним државним органима виде да ли тај и такав споменик може да стоји и где може да стоји.

Да ли мислите да ће се ситуација у овој области смирити? Претходних дана у изјавама неких политичких представника Албанаца помињало се и оружје.

Мислим да је разум људи на тим просторима већ преовладао. Становништво више тражи да им се реше основна животна питања – да им се обезбеди посао и да им се обезбеди да од свог рада могу нормално да живе.